Branič

Број 10

„Е Р А Н И Ч*

Страна 473

ценити по сасвим друкчијим мерилима или критеријумима од оних, који су могли важити у времену доношења одговарајућих одредаба нашег законодавства о овој правној материји. Тако, на првом месту треба водити рачуна о оствареном напретку технике, у вези са извршеним диференцирањем разних радиности и особитом стручношћу дужниковом за један одређени посао, -— јер ће, на пример, једноме хирургу за вршење његовог лекарског позива бити неопходни друкчији инструменти одн. апарати од оних, који су потребни једноме специјалисти за очне болести, и томе слично. О свима пак горе изложеним питањима извршна власт не може коначно одлучивати, — нарочито не када је у питању обезбећење, — већ, на случај да интересована лица о томе не буду сагласна, она има да цени: која је страна јача у праву, па да ону страну која је у праву слабија, упути на редован спор, да тамо своје евентуално јаче право докаже и утврди 5 ). При томе треба водити подједнако рачуна о интересима обеју страна — и повериоца и дужника, не губећи из вида ни опште интересе друштвене целине, који су у извршном поступку врло често и озбиљно тангирани. Треба увек тежити ономе решењу, које ће највише користити повериоцу уз најмањи уштрб према личности и имовини дужниковој. Укратко: треба сузбијати злу вољу, па ма са које стране она долазила, јер то и јесте главна функција и мисија правосуђа — у спорним као и у неспорним, у грађанским као и у кри-вичним предметима.

5 ) Овде би се по нашем мишљењу, имали аналого примењивати и прописи чл. 2 правила о поступку у неспорним (ванпарничним) делима, ма да то иначе није уобичајено. — Треба напоменути и то, да судови обично одобравају забрану на све покретне ствари, које поверилац у своме тражењу за то означи, а оставља се извршној власти, да она утврди шта се сее у попис узети може, а шта не.