Branič

Број 10

,Б Р А Н И Ч"

Страна 475

случају уноси више светлости. Но, није доста ако, на пример, један бранилац себи да труда и у ствар унесе и ту светлост. Потребно је да ту врсту светлости и суд познаје. Али, ако то није случај, треба да је судија коме долази та светлост навикнут на њу, да је прима и да је у стању да ствар и тако посматра, без бојазни да ће бити великом светлошћу засењен, да својим духовним очима не може да види осветљени простор. Дакле, да би судија био задахнут духом закона и духом законитости, потребно је да он буде човек од књиге, да не буде само добар познавалац законских прописа, већ и способан, објективан тумач закона. До тога би се дошло ако би правник по завршеном факултету продужио своје образовање и стручно и опште. За то би, поред осталога, требало и добрих књига. Те књиге није у стању да набави суд. приправник и судија који живи само од своје плате и има још и породичних обавеза, а већина суд, приправника и судија сиромашног је стања. За то је добро да се сви правници окупе и да образују удружење, где би ушли и остали интелектуалци из места и најближе околине и да месечним котизацијама и разним приредбама створе сретства за библиотеку. То ће се увек постићи, ако се нађе два до три социјална интелектуалца (Пример: Јагодина, Шабац, Паланка Смед,). То је један од начина да се и код судија подигне културни ниво. Но ни то није доста. Интелигентан судија, који добро познаје свој посао и уме свако решење лепо да образложи и брани још није и добар судија. Судија треба, изнад свега, да је човек који воли оно што је чисто и узвишено, да се буни противу неправде и штити правду. Дакле, судији је потребно и морално васпитање. И интелигентан са употпуњеним општим образовањем и честити судија, често неће моћи у извесан спор да унесе ону ведрину и свежину духа, ако је на претрес или рочиште дошао после вишечасовног расматрања каквога предмета код куће. Дакле, судија не треба да буде преморен, јер у противном, наступа опасност да, и поред свих лепих индивидуалних особина, послове свршава механички, под теретом заморености и досаде. Сетимо се само како се тешко осећамо, не само ми који учествујемо у суђењу, већ и публика, кад видимо претседавајућег премореног, млит^вог, без духа и воље.... Даље, да би судија био ведар и оран, поред свих напред изложених квалитета, треба да буде толико обезбеђен материјално, да би могао бар да одговара створеним обавезама. Не треба губити из вида истину да правда никад није