Branič

Страна 476

,Б Р А Н И Ч"

Број 10

скупа, јер она „држи земљу и градове". Судија треба да буде толико обезбеђен да никоме не падне на ум да га подмити. „Да судија не би примао мито од парничара, држава треба да га подмити добром платом", како је још 1891. год. писао Андра Ђорђевић. Судија није административни чиновник, он не шаље акта на надлежност; не ставља визу на рачуне које није прегледао; не издаје наредбе које ће сутра порећи ако не он, његов наследник сигурно; не доноси решења у која се облигатно уноси два, највише три прописа, па да се, при таквом раду, не мора много да пази на „разлог" и прописе који имају да се тумаче и примењују. Отуда и деликатност положаја. Судија оживотворава мртве параграфе и од њега зависи, како ће се извесна правна материја у пракси примењивати. Често, у једном једином спору, судија мора да примењује материју из неколико закона. А како ће он то чинити ако, прво тих закона он нема, ако он није имао прилике да их после испита, чита и студира. Поред тога, судији се поверава судбина свих грађана. Живот, част, слобода, имовина, свакога од нас па и самих судија у рукама Је судија. Важност судијског позива схваћена је и пре рата у Краљевини Србији, а и одмах после рата. И судије су у погледу плата биле изузете од осталих чиновника. Међутим, данашњим чиновничким законом судије су и ту изједначене са својим друговима који су нашли себи место у администрацији, где, скоро увек поред плате има и хонорара. Као разлог што ауторитет судија није на ранијој висини, наводи се и укинута непокретност и сталност судија. Наше гледиште ту се не поклапа са гледиштем ко.је многе колеге имају. Ми се слажемо са гледиштем А. Ђорђевића по коме се непокретност (татоуШПНе) судија не установљава ради самих судија, ради респектовања њиховог достојанства и спокојства, већ искључиво ради грађана, који морају бити уверени да имају да им суде независне и беспристрасне судије, који ће бити кадри да се одупру утицајима а и наваљивањима парничара и виших управних власти и њиховим претњама да ће их преместити ако не буду одлучивали онако како се њима свиђа.... И ми смо за некретност судија. Али, пошто је то питање регулисано Уставом и само би се тим путем могло решавати у нашу корист, сматрамо да би наше колеге који су у положају да то питање крећу, требали о томе да размисле и у својим колигијама учине даље шта треба у интересу правосуђа. Дотле, наравно, и ми остали можемо кроз скупштине