Branič

Број 10

»Б Р А Н И Ч"

Страна 477

(као што је овога лета, Богу хвала једном учињено) и преко наших листова да у том правцу погсећамо и делујемо. Но, има једно основно питање са којим морамо бити начисто : сам судија мора да улива пуну веру у своју објективност; његове одлуке имају да буду одређене, независне; независан дух мора он да има пре но што је постао судија. Зато положени судијски испит не мора да даје право на положај судијски. Судијски положај не сме бити уточиште за свакога који формално испуњава услове за тај положај. Има ту и нешто друго што је много важније од досадањих испита. Потребно би било увести и нарочити испит за судијске кандидате. То не би морао да буде формални испит, али требао би да постоји неки форум који би процењивао духовне и моралне особине кандидата, подобност њихову за судијски позив. Приликом израде Видовданског Устава, Уставна комисија, у чл. 148 свога нацрта унела је и одредбу која би задовољавала основне захтеве, по којима би се имала постићи селекција судија. По тој одредби и постављање и унапређивање судија врши се указом на предлог Министра правде између два кандидата, које бирају за свако место и за сваки положај нарочити еавети. Састав гих савета у којима морају бити претстављена судска тела и адвокатске коморе, имао је да буде одређен законом о устројству судова. Уз додирнута питања, на овом месту треба да споменемо и питање политичког образовања судија, јер и питање политичких уверења судије утиче на веру у одлуке судијине, углед и оцену вредности судије као човека. Не смемо губити из вида и приговор истакнут од А. Ђорђевића, да независност и непокретност судија не сме бити гарантија да не могу бити премештени или уклоњени са својих звања. Иначе, „увлачењем лица у ред судија, који су само страсни политички једномишљеници, увлачи се политика у судове", а „чим политика продре у делокруг судова, — рекао је Ошго!, — ма какав био начин и намера, којима је то учињено, мора правде да нестане. Између политике и правде сваки је споразум неморалан, сваки је додир између њих кужан. Тражећи услугу од правде на своју руку, политика се изобличава, а повијајући се за политиком правда пропада. Нека, дакле, друшто и на најмање знаке зближења између политике и правде добро пази, нека одмах у почетку против тога буде на опрези и нека се никаквим извињењем не да обманути. Ни околности ни људи ке могу побијати овај факат. Ако су околности тешке, постаће још теже, а ако су људи поштени, постаће непоштени." И ако усвајамо ово гледиште, по коме у суд не сме да улази политика, ипак сматрамо да судија треба да се интересује политиком, ако не као политички агитатор, свакојако