Branič

Страна 478

„Б Р А Н И Ч"

Број 10

као човек, кога мора интересовати питање начина управе државним пословима, јер ми не смемо никада губити из вида да су и културна, привредно-социјална и финансијска питања у основи политичка питања. Политика даје тон, боју, снагу свакој ствари која се односи на друштвено уређење. Због тога судија, као и сваки други (изузев војника), кога интересује Јавна ствар Сгез ривНса, гез соттишз), мора и у политици да има своје одређено мишљење и одржати свој судијски став. И ту судијино уверење треба да буде чисто, непоколебљиво и за пример, јер он и у политици, баш као ствари унутарњег уверења где се највише види цео човек, мора бити сталан и опредељен, његов високи морал и ту има да се огледа. Не сме да се деси да се уверења судије у политици повијају, јер нам то не пружа гаранције да се она неће повијати и другде. Суди.ја целим својим бићем треба да пружа гаранцију за сталност и одређеност, без којих се квалитета добар судија не да замислити. Да ли ће се, и поред политичке опредељености судије, веровати у његову непристрасност, зависи од морала, карактера, и држања самога судије. Поред напред изложених квалитета, Др. Павле Шелхаз, у књизи „Идеали и идеализам у праву" истиче и животно искуство, познавање живота и животних односа оних којима се суди. Када би се то имало, не би се, например, могло десити да се за штету од 10 динара двапут врши увиђај због злонамерног поништаја туђих ствари кога у ствари није ни било, или да се увиђајем на лицу места утврђује занимање осумњиченога и, напослетку, још један пример, да се за две паприке, украдене из купусаре, истерује на 800 динара трошкова. То и јесте разлог што се у Енглеској судије бирају између старијих, исправних и искусних адвоката, јер они добро познају потребе практичног живота. Напослетку, ми данас не видимо да се чува и култивише дух судијског позива, да се као светиња чува вера у добро правосуђе коју смо, захваљујући добрим примерима старијих, прератних колега, до скоро имали. Да резимирамо. Да би се слободно судијско уверење правилно схватило и да би одлуке судијине имале онај ауторитет који би требало да имају, нужно је: 1) да судија располаже добром стручном спремом и да добро познаје законе; 2) да има употпуњено опште образовање; 3) да има морално васпитање; 4) да није преморен, да би у посао могао уносити потребну свежину духа; 5) да је материјално обезбеђен, на шта имг првенствено право по широкој власти и деликатности своје функције;