Branič

Страна 480

„Б Р А Н И Ч"

Број 10

Суд има да логички просуди: да ли се тим доказима утврђуЈу чињенице, из којих се закључује било биће дела, било кривица оптуженога. Дакле, суд има да цени доказну снагу испитаних доказа сваког посебице и да утврди и њихову унутарњу, логичну везу тако, да се не деси да буду у противречности докази-премисе које нас, логичним редом ствари, упућују на известан закључак, донет на основу расматрања свих доказаи у см. § 374. зак. о крив. суд. пост.

Владимир Тимошкин, секретар Врховног суда у Сарајеву. О ПРЕКИДУ ЗАСТАРЕВАЊА ПРАВА НА ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ Између прописа Кривичног закона од 27 јануара 1929 г., који су изазвали различита тумачења како од стране теоретичара тако и практичара, налази се и пропис § 82 К. з, који говори о застаревању права на извршење казне. Поводом тој неједнакости у мишљењима послужила је ријеч „хватање", коју је законодавац употребио код стилизације другог одељка § 82 К. з. Тај одељак дословце гласи: „Застаревање се прекида хватањем осуђеника ради извршења казне." Док се према једнима законски израз „хватање" има разумјети у ширем смислу, дотле се он, према другима, не мол<е схватити друкчије, него само у најужем смислу и то тако, да одређује моменат у којем се кривац стварно ухвати ради извршења казне. Тако коментатори Кривичног закона г. г. Др. Јосип Шиловић и Др. Станко Франк стоје на становишту, да се под „хватањем" има разумјети судска радња управљена против осуђеника, да се он психички или физички присили, да изврши досуђену му казну те да овамо спада и позив за наступ казне лишења слободе, јер да у ствари оно што закон прописује за новчану казну вриједи за сваку казну. Дакле ови коментатори дају том изразу најшири смисао. Међутим су други правни писци као на примјер г. г. Лаза Урошевић и Ђока Карајовановић заузели супротно становиште те под „хватањем" разумеју само једну одређену и свршену радњу; по њиховом мишљењу застаревање права на извршење казне прекида се само онда кад се кривац стварно ухвати у циљу извршења казне. Овдје ваља напоменути, да ова мишљења поменутих пи-