Branič

Број 10

.БРАНИЧ"

Страна 487

У доба данашње опште привредне кризе, не само у једној држави, и не само од једне владе, много је шта покушано у циљу да се то стање олакша. Али нам се чини да у нашој земљи ни код једне мере до сад у том циљу предузете није било згодније прилике за ове напомене, него што је ова поводом доношења уредбе о поступку посредовања, а нарочито поводом сталног продужавања рока за његово трајање. Ко има уши нека чује

Владимир Тимошкин, секретар Врховног суда у Сарајеву. УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ ПО § 72 К. 3. Општи део Кривичног закона у §§ 37, 38, 39 и 42 прописује најмање мере појединих врста казни које се могу изрећи. По тим прописима робија и заточење не могу бити краћи од једне године, строги затвор и затвор краћи од седам дана, а новчана казна не може бити мања од двадесет и пет динара. У случају постојања олакшавајућих околности суд је овлашћен, да употребом прописа § 71 К. з. ублажи прописану казну. Тај законски пропис је у погледу најкраћег трајања ублажене казне обзиром на установе § 37, 38 и 39 К. з. сасвим јасан, јер у тачки 3 § 71 К. з. стоји, да ако је за кривично дело прописана времена казна, чија је најмања мера у закону одређена, она се може спустити до најмање законске мере те врсте казне. Дакле, употребом прописа тачке 3 § 71 К. з. прописана се казна може ублажити само тако, да се окривљени осуди на казну робије или заточења најмање годину дана, или на казну строгог затвора или затвора наЈмање седам дана. Ублажавање казне употребом прописа § 71 К. з. може се назвати обичним ублажавањем обзиром на установу § 72 К. з. који одређује, да суд у изнимним случајевима може ублажити казну по слободној оцени тако, да није при том везан ни за врсту ни за меру казне која је за кривично дело прописана. Овај пропис за изванредно ублажавање казне изазива питање, како далеко иде право суда за ублажавање казне обзиром на њено трајање, то јест да ли је суд овлашћен, да употребом § 72 К. з. може сићи и испод оних најмањих мера казни које постављају прописи §§ 37, 38, 39 и 42 К. з.