Branič

Број 10

,Б Р А Н И Ч"

Страна 493

За постојање кривичног дела утаје из § 319 крив. зак. потребво је да суд предходно утврди све елементе дела утаје. Решење Касационог суда у Београду од 17 марта 1933. год. Кре — 169). Окружни суд у Крушевцу пресудом својом од 12 марта 1933 год. К. з. п. 64/31, огласио је кривим А. М. из Ратоја, због дела из § 319 Крив. зак. зато што је на дан 31 јануара 1933 год. приликом извршеног пописа ствари тужиоца М. Ц. примио ствари на чување као одређени стараоц, под законом одговорношћу и то: једна гвоздена кола, једну чергу од три поле, другу чергу од три поле, једно ћилимче од две поле, а све у вредности 1170.— динара како је на данашњем претресу процењено; и за ово му дело изрекао казну од три месеца строгог затвора. Противу овакве пресуде окр. суда изјавио ревизију оптуженик, наводећи да је пресудом повређен материјални закон, јер је суд погрешно дао квалификацију дела. Ценећи овај ревизиони навод, Касациони суд је нашао да је оптуженик изјављујући ревизију погрешно ставио повреду материјалног закона, пошто сви знаци иду на то да овде стоји повреда формалног закона из тач. 6 § 336 Крив. суд. пост., па је с обзиром на ову констатацију нашао, да је ревизија умесна. Ово стога, што је окружни суд по § 293 к. п. дужан да у разлозима своје пресуде наведе укратко али одређено, које је чињенице и из којих разлога узео за доказане или недоказане; а по та. 1 § 281 к. п. био је дужан кад је оптуженика огласио кривим за дело, које му оптужба ставља на терет, да нарочито наведе и околности од којих зависи примена извесног става кривичног закона. Међутим окружни суд оглашујући оптуженика кривим за кривично дело из § 319. к. з. према оптужници, био је дужан да наведе све околности од којих зависи примена кривичног закона, а нарочито да ли постоје сви елементи дела за утају о којима је реч у глави XXVII кривичног закона; као и да у разлозима своје пресуде наведе које је чињенице и из којих разлога узео за доказане или за недоказане — § 293 к. п. Па како је окружни суд пропустио да у својој пресуди наведе и све елементе дела утаје из § 319. к. з., јер се не види шта је оптуженик урадио са примљеним стварима на чување као одређени стараоц, већ се само констатује да је те ствари примио под законом одговорношћу и да су код њега пропале, то те чињенице нису довољне, да би се могло констатовати да ли у томе стоји какво кривично дело, јер је за дело утаје по § 318 крив. зак. потребно да се утврди да је оптуженик примљене ствари противправно присвојио у своју или туђу корист. Према томе, како је ова пресуда непотпуна у погледу одлучних чињеница, то у овом случају стоји повреда фор-