Branič

Страна 36

,Б Р А Н И 4»

Број 1

јер су и споредни трговачки послови, ипак трговачки послови из § 17 Закона о устројству трговачког суда, само што њима није циљ прибављање неке сталне зараде, којом ће се издржавати и имовина повећавати а уговор о најму поменути § 17 не предвиђа као трговачки посао у опште, те по томе он не може бити ни споредни трговачки посао. Зато и суђење спорова, који потичу из уговора о најму, које закључује акционарско друштво, са својим службеницима — намештеницима ма да се ова друштва по чл. 4 Закона о акционарским друштвима сматрају за трговце, спда у надлежност редовног а не трговачког суда. Јер по истом закону акционарско друштво сматра се за трговца и онда ако му предмет предузећа ие би по себи био трговачки посао. Међутим уговори о најамљивању службеника за вођење послова не може бити предмет предузећа акционарског друштва. Са изложеног а не основу § 16 тач. 1 Закона о своме устројству Касациони суд доноси следећу НАЧЕЛНУ ОДЛУКУ Да ,је извиђање и пресуђење спорова из уговора о најму где ,је тужена страна акционарско друштво, надлежан редован а не Трговачки суд. Ова одлука обавезна је за оделења и општу седницу Касационог суда. Један примерак ове. одлуке доставити Господину Министру правде, а препис исте послати Управи Државне Штампарије ради објаве у „Службеним новинама". Увести у књигу начелних одлука. Из Опште седнице Касационог суда 15. децембра 1932 год. Бр. 8100 у Београду.