Branič

Страна 508

,Б Р А Н И Ч 1

Број 11

применити подједнако како на кривце тако и на оне који нису кривци или по самој законској пресумцији (како је то случај са млађим малолетницима — §§ 26 до 28 К. 3.) или по утврђивању суда (како је то предвиђено између осталог у § 22 КЗ., који има у виду смањену или посве искључену урачунљивост). У последњем случају место санкције казне наступа она мера безбедности, док у првом ова долази поред и преко казне. Разумљиво је при томе, да ће сам суд имати да одлучи, на основу података кривичног поступка, да ли је потребно или није примењивање на деликвента једне или чак и обе ове санкције те у којој мери, а саобразно законским условима. III. Неопходно је потребно да се све горе изложено има на уму при решавању питања, које је предмет овог расправљања, јер ће се само тако моћи да постигне правилно решење његово, у колико ово није већ у самом закону ехрге5313 уегМз садржано. До сада ово питање не наилази на једнаку оцену ни код судова ни код теоретичара—коментатора нашег Кривичног законика. Тако н. пр. проф. Жибанођић и Урошебић сматрају, да „суд изриче само меру безбедности, а не и трајање исте" 2 ) односно да „суд не изриче и колико има трајати задржање" 3 ). Противно томе проф. Доленц 4 ), Шило&ић и Франћ 5 ), Чубински 6 ), и Карајобапобић 7 ), изјашњавају се у корист одређивања времена трајања мера безбедности из §§ 51 и 52 К. 3. од стране самих судова. Тако исто и првостепени судови, изричући задржање по издржаној казни (§ 51 К. 3.) или упућење у завод за рад (§ 52 К. 3.), не држе се једнаке праксе те док једни у самој пресуди означавају време докле задржавање у тим заводима има да траје дотле се други ограничавају само на то да изрекну односну меру, а да не означе у пресуди и време трајања исте. Међутим, одлуком којом би изрекао првостепени суд, применом прописа § 51 К. 3., задржање осуђеника по издржаној казни, а не би наредио уједно и колико то задржање има да траје, било би за осуђеника створено потпуно неодређено стање, услед којега може он да остане у заводу по издржаној казни и читавих 10 година, колико то задржање по § 51 К. 3. свега и сме трајати, а да му код тога није пружена нада нити могућност условног отпуста. који

2 ) „Кривични Затоник за Краљевину Југославију о кратки.ч објашњењем", 1930 стп. 52, у приметбама под 3) из § 51 и под 2) из § 52 кз. лроф. Живановић. 3 ) „Судски требник", II. део, 1929 —у коменгару § 51 кз. — Урошевић. *) „Тумач", стр. 104. 5 ) „Кривични Законик", стр. 64. ®) „Коментар", стр. 149-150. г ) „Коментар", стр. 60.