Branič

Број 11

,Б Р А Н И Ч"

Страна 509

је везан за рок трајања казне, односно наређене мере безбедности, како се то јасно види из наређења § 27 Зак. о извршивању казни лишења слободе и § 30 Уредбе о извршивању мера безбедности од 13 јануара 1930 г. број 3265. Узме ли се код тога као повољнији за осуђеника минимални рок предвиђен у § 51 од. 4 КЗ., не пружа онда наређена мера безбедности довољно гаранције за јавну безбедност, јер није тада видљиво да ли је суд и у коликој мери саобразио наређену меру безбедности делима учињеним по осуђенику те његовом животу, а што управо и условљава примену установе § 51 КЗ., како је то изречно и формулисао законодавац у пропису од. 1 (т !те) цит. §-а. Слично је и са мером безбедности предвиђеном у установи § 52 КЗ. Ако пак обе ове установе саме по себи већ упућују на индивидуалне особине осуђеника као и учињених по њима кривичних дела, природно је онда да се и наређене, у вези с тим, мере безбедности индивидуализирају, а то је могуће једино на тај начин, што ће суд градуирати време трајања односне законске санкције према интензивности злочиначких нагона и воље осуђеникових те према опсегу и степену опасности по јавну безбедност, која из тих индивидуалних момената за друштво произилази. Да ли ће се осуђеник пре или касније поправити и тиме заслужити себи условни отпуст, зависи о њему самом, и може да буде од уплива једино на раније или касније стављање предлога за његов условни отпуст баш као и код извршивања казни. Уосталом, Кривични Законик у § 60 сам упућује у погледу извршења мера безбедности на прописе Уредбе Министра правде, коју је на основу тог законског овлаштења под бр. 3265 од 13 јануара 1930 год. г. Министар правде заиста и прописао. У наређењима пак те Уредбе садржаним у §§ 25, 26, 28 и 31 налази се јасно упутство судовима, да у самим својим пресудама тачно означе време, на које се дотична мера безбедности наређује, јер налаже заводима за извршивање мера безбедности (који су таксативно набројаниу § 4. и 5. цит. Уредбе, а међу којима су наведени такође и заводи за задржање по издржаној казни као и завод за рад), да строго воде рачуна о дану свршетка изречене мере безбедности, која „ не може трајати дуже но што је суд наредио" (§ 25), те да ће се „лице које се налази на издржавању мера безбедности у заводу за задржавање ио издржаној новој казни или у заводу за рад отиустити из завода без нарочите наредбе суда истеком рока ћоји је у пресоди одређен", (§ 26), док одредбе § 28, 30 и 31 исте Уредбе, које регулишу питање условног отпуста истих лица, такође претпостављају да ће у пресуди бити одређен рок за трајање