Branič

Вит. Петробић судија у Панчеву. ДА ЛИ ЈЕ ИЗБОР БРАНИОЦА ОГРАНИЧЕН Закон о Судском Кривичном Поступку институира одбрану, која од почетка па до окончања кривичног поступка има права да учествује у поступку и да упливише у интересу оптуженога. Институција одбране је логична последица онога схватања израженога у позитивном праву, да је оптужени процесуално правни субјект и да је као такав потпуно равноправна а у неким односима чак и привилегисана странка. Поставили смо питање, да ли је оптужени ограничен у избору браниоца. Нема сумње, да у јавном интересу, који је истовремено интерес и самога оптуженога, оптужени може изабрати браниоца искључиво из реда оних лица, која располажу потребном стручном спремом и којима нарочити законски прописи признају способност и право на вршење бранилачке функције. У толико је сваком оптуженом ограничен избор браниоца. Но да ли оптужени има право да из круга ових, опште овлашћених лица, бира себи браниоца, слободно и без ограничења. § 69 Закона о Судском Кривичном Поступку гласи: „Бранилац не може бити — 1), оштећеник, оштећеников и тужиочев брачни друг, и рођаци из § 28. бр. 2. 2), ко је позван на претрес као сведок, изузевши да је ослобођен дужности сведочења, па је изјавио да неће сведочити". Постоје два пута, да једно лице, опште способно за вршење бранилачке функције, постане бранилац. То су: а) по избору оптуженога и б) на основу решења суда —• по службеној дужности. Да ли се оно јасно изражено ограничење у §-у 69. односи на оба ова случаја? Нема сумње да ограничење из § 69 вреди за онај случај, када се бранилац одређује по службеној дужности. Рацио легис овога §-а је у једној сасвим логичној претпоставци; да интерес одбране очигледно може бити у супротности са интересима оних лица која су поменута у §-у 69 и у интересу" одбране не смеју се ова лица постављати за бранитеља по службеној дужности, т. ј. противу воље оптуженога. Овај аргуменат не монф=е.е применити и на онај случај када сам оптужени бира бранитеља. § 69 почива на претпоставци о супротности интереса али поверење оптуженога ту претпоставку отклања. Оптужени је странка, која у принципу има право слободног избора браниоца, јер