Branič

Б Р А Н И Ч

Год. XVIII (IX) Београд, фебруара 1933. Број 2

Др. Радоје Вукчевић ТОРТУРА — НЕЗАКОНИТО СРЕДСТВО ИСТРАГЕ Постоје многи покушаји да се за оцену културног ступња једног народа пронађе канкретно мерило. Ако се баци поглед кроз историју човечанства, онда ће се запазити, да су у разним епохама и срединама односи измећу човека и друштва различито и регулисани. Велика је заблуда веровати да само индивидуалистичко друштво поштује љутску јединку и њено достојанство. Дух колективизма није господарио Римом, а ипак слобода личности није било правило. Исто тако спартанско друштво није било индивидуалистичко, а личност је више поштована него у Риму. Без обзира на друштвено уређење, љутска личност и њено достојанство у историји су различито оцењивани. Било је колективних друштава, у којима се појединац слободније развија и креће, него у индивидуалистичкима- Било је напротив индивидуалистичких средина у којима је појединац живео и умирао као роб. А ипак вр^едност личности коју је својим јединкама придавало једн<;.и/ш друго друшгво -т-;била је увек најбоље мерило за културу тога доба или средине. Форме оба друштвена система укрштају се и на Истоку и на Западу. На западу се ипак љутска личност више цени, и то нам не доказује да на Западу нема колективистичког духа, већ напротив да култура Запада стоји изнад оне Истока, у истој мери у којој је поштовање личности тамо веће него на Истоку. Кад читамо полемике између политичких противника у Француској, Енглеској или Америци, онда ту наилазимо на дух поштовања личности који одговара култури тих народа, и који је том културом условљен/ више него писаним законима. Проблеми који оии тамо дискусијама и одмереношћу решавају, решавају се у другим срединама увредама и револверима. Не ради се ту о темпераментности нације, већ о љутској култури, о тој чудотворној биљци за чије су цветање потребне деценије и векови. На еволуцију љутске културе закони могу да утичу само онда, када се дословно примењују. Ако закони једне државе која поштује достојанство личности забрањују употребу тортуре према њеним грађанима — онда ти закони слободи личности неће помоћи ако остају мртво слово на хартији. А за једно друштво или државу нема ничега опаснијег него