Branič

СУДСКА ПРАКСА

Важност уговора о наслеђу на случај смрти, закљученог између лица, која нису била у браку, има се ценити по општим прописима грађанског законика за уговоре у смислу § 425. истог законика, без обзира на то, што су уговорачи после тога ступили у брак, Адвокат М. претставксм својом упућеном првостепеном суду за град Београд изложио је: да је г-ђи Р., као њен за-' ступник, обавио више правних послова, које је изложио у истој представци и да му она за све те послове није исплатила награду, нити му је на тражење хтела да одговори. Зато је молио, да првостепени суд у смислу § 29. Закона о адвокатима отвори ванпарнични поступак за одмеравање награде по свима напред наведеним пословима и да му исту досуди по своме нахођењу а на основу законског овлашћена и наређења горе споменутог законског прописа. Првостепени суд за град Београд огласио се је ненадлежним за расправу питања о одмеравању адвокатске награде али је Апелациони суд поништио решење првостепеног суда са следећих разлога: „Кад се из акта, који је М., адвокат поднео суду, види, да он није ни поднео тужбу, којом заснива спор, већ је тражио да се донесе одлука ван спора о величини награде за правне послове, онда је суд погрешио, доносећи решење, којим одбацује тужбу, коЈа у опште и не постоји, већ је требао ову представку предати надлежном органу, који је и дужан да донесе одлуку, по овом тражењу — § 29. Закона о адвокатима.'' По овим примедбама првостепени суд послао је сва акта среском суду за град Београд на надлежност. Срески суд огласио се ненадлежним за расправу истакнутог питања о одмеравању адвокатске награде са разлога: што ова надлежност среског суда није предвиђена у § 5. Закона о установљењу среских и окружних судова а у § 29. Закона о адвокатима предвиђено је, да се одмеравање награде може тражити код онога с.уда, код кога је ствар расправљена у првом степену. Из сва три приложена предмета, по којима је радио молилац М. види се, да су они не само обављени пред првостепеним судом већ су и по својој вредности и данас у надлежности окружног суда а не среског, јер спорна вредност прелази 5000 дин. Окружни суд за град Београд такође је одбио своју надлежност по овоме предмету са разлога, што он, као колеги$ални, ни једним законским прописом није овлашћен, па ни