Branič

Број 2

.Б Р А Н И Ч"

Стр?на 73

према § 425. грађ. зак. има ценити по општим прописима за уговоре а он испуњава све услове из §§ 531, 536, 538 и 540. грађ. зак. Приговор пак тужене стране да овде стоји уговор између мужа и жене и да се он има ценити према §§ 780. и 448. грађ. зак. суд је нашао да је неуместан, јер уговорачи у времену закључења уговора нису били муж и жена а факт да су сни доцније ступили у брак, ни по коме законском пропису не може изменити важност уговора у голико пре, што се уговор има да испуни у времену, кад уговарачи нису муж и жена, јер смрћу пок. Јелице брак је престао. У овоме смислу окружни суд је донео своју пресуду. Београдски Апелациони суд преиначио је пресуду окружног суда и тужиоца одбио од тражења са следећих разлога: Уговор, који је закључио тужилац са пок. Јелицом, јесте уговор између мужа и жене, ма да је он закључен пре њиховсг ступања у брак, јер се из самог текста уговора види, да је он закључен ради тога, што Јелица ступа у брак са тужиопем Костом. По. § 780. грађ. зак., ако муж и жена хоће између себе да учине уговор, којим један другом остављају своје имање на случај смрти, онда, ако хоће да овај уговор има силу и важност, треба да се начини онако, као што пропис за тестаменте гласи. Како овај уговор ни.је потврђен од стране неспорних дела судије. како изискује форма тестамента, да би имао силу и важност, како је прописано у § 429. грађ. зак., већ је потврђен од стране начелника среског, то он овако сачињеп, не може ни имати важност у смислу § 780. грађ. зак., те се по њему не може ни расправљљати наслеђе заоставше имовине пок. Јелице. Касациони суд примедбама свога III оделења од 21-Х-1932 г. Бр. 7361 поништио је пресуду Апелационог суда са разлога : „Погрешна је оцена апелационог суда, да је спорни уговор, уговор на случај смрти између супружника, те да се према томе исти има ценити према прописима §§ 780 и 429. грађ. зак. јер уговорачи Коста и пок. Јелица у времену закључења уговора нису били муж и жена. Према томе, како је спорни уговор, закључен о наслеђивању, на случај смрти између небрачних лица, то се исти према пропису § 425. грађ. зак. има ценити по општим прописима грађанског законика за уговоре, без обзира што су уговорачи по закључењу уговора ступили у брак, јер тај факт ни по ком законском пропису не може изменити важност једног уговора закљученог према општим прописима о уговорима, ако су они испуњени. Београдски апелациони суд није усвојио ове примедбе, већ је у акту своме од 7-Х1-1932. г. Бр. 9826 дао следеће противразлоге: „Апелациони суд не може да прими мишљење Касационог суда да спорни уговор зато, што уговорачи Коста и пок.