Branič

број 2

Б Р А Н И Ч"

Страна 77

Сем тога чишћење димњака као и сам посао закупа фабричног локала према фабрици, као наручиоцу чишћења оџака односно као закупцу локала није трговачки посао, и ако би чишћење оџака према димничару, коме је то занатска професија, можда био трговачки посао. Али, како димничар није трговац, јер као занатлија у свој посао улаже само труд, то је и према њему чишћење оџака обичан грађаиски посао, за који није надлежан трговачки суд. Тако исто не стоји, да фабрика није доказала, да је чишћење димњака извршено на згради за становање, а не на фабрици. Међутим, каже се даље у жалби, били димњаци фабрички били на згради за становање, та околност не утиче на праву природу спора, јер у оба случаја није ни апсолутан нити једносгран трговачки посао. Тужена фабрика као акционарско друштво, ако је и сама по закону трговац, не потпада под надлежност трговачког суда за оне правне послове, у које она улззи а који нису обављени ради саме њене трговине. Када она зида зграду за своју фабрику, када например узима под закуп зграду да у њој обавља своју радњу, када предузима разне оправке своје зграде, — све то нису послови, које она предузима ради свога обављања производње, те зато сви такви послови нису трговачки и ако је она сама акционарско друштво. Међутим Београдски Апелациони Суд је поништио оворешење, примедбама својим Бр. 3620/31, које гласи : „Чишћење димњака не само у конкретном случају већ и уопште нема карактер трговачког посла ни за тужиоца, јер је он занатлија, ни за тужену фабрику — јер чишћење димњака не спада ни у једну врсту послова, који су у §§ 16. и 17. Зак. о устр. трг. суда предвиђени. Напротив Б. А. Суд налази, да је између тужиоца и тужене фабрике постојао чисто грађански најамнички однос предвиђен у § 706 грађ. зак., те да према томе, за његово извиђање и пресуђење није надлежан грговачки, већ срески суд за Гр, Београд с обзиром на § 5. Зак. о установљењу ср. и окр. судова." — Ове је примедбе ТргоЕачки суд усвојио и послао преамет на надлежносг среском суду. Излагања о разлици између трговачких и грађанских правних послова, која су овде дата, интересантна су и вреде да буду истакнута. јер се. оиа могу применити и у другим сличним случајевима, када се тиче одређивања надлежности трговачког и окружног суда. Заиста, једна од показаних или битних разлика између трговачких' и грађанских правних послова по нашем, српском, трговачком законодавству састоји се несумњиво у томе: што по њему предмет трговачких послова могу бити само покретне ствари, а непокретности уопште не могу бити предмет трговине, па макар биле уне-