Branič

Број 2

,Б Р А Н И Ч"

Страна 79

тивно на основу чега се судска интабулација може ставити. Она наводи судске пресуде и то извршне и судска поравњања. Поднета исправа није ни пресуда ни судско поравњање. — Закључак : интабулација се не може одобрити. Свако даље размишљање је сувишно. Закључак је превише логичан да би трпео дискусију. Ипак моје је мишљење да закључак није правилан. При закључивању није узето у обзир много чињеница које би. да су узете, неминовно довеле до решења да се по извршном осудном решењу интабулација мора одобрити: — Тако : ].)Требало је размислити: далијеу опште било могуће да уредба о интабулацији ко.ја је донета 10. XI. 1854. г. поред пресуде и судских поравњања спомене и извршна осудна решења, која се доносе по Гр. суд. пост. од 20. \\. 1865. г. који у моменту доношења уредбе није важио (важио .је Гр. суд. пост. од 1853. г. па затим од 1860. па тек онда данашњи). Јасно је да уредба то није могла учинити. Но ова.ј аргуменат сам за себе, без осталих није од неког нарочитог значаја. На њега се увек може одговорити: Тачно је да уредба о интабулацији није могла да предвиди да ће Гр. с. пост. који је донет много после ње завести осудна решења, али то не значи да се интабулаиија мора одобравати на основу таквих решења. Ако интабулациона уредба није одговарала стању створеном новом Гр. суд. пост. њу је требало законодавним путем изменити и уз пресуду и суд. поравњење додати у чл. IV. т. 3. и осудна решења. Ствар би на тај начин била у реду. Законодавац то није учинио. Суду не остаје ништа друго него да примењује уредбу онако како гласи. Таква примена није можда у најбољој вези са духом закона али је стриктно саобразна законском тексту и искључује произвољност. Измена закона је посао законодавца. Суд не може да га мења дајући му један очигледан шири значај од онога који му даје сам текст. —Но овај разлог не може опстати јер : 2.) И овакав текст члана IV. т. 3. и н т а б. уредбе без обзира на време постанка Гр. суд. пост. и интаб. уредбе допушта одобравање судске интаблације по извршном осуд ном решењу. Интабулациона уредба у наведеном пропису одобрава интабулацију по извршној пресуди. Појам пресуде одређен је )Г §-у 305. од. II. гсп. на тај начин што је речено да се пресудом ,,предмет парнипе расправља" а решењем „сва споредна питања". — Осудно решење има све елементе пресуде. Парница постоји. Она се њиме расправља у самој ствари. И обрнуто Оно нема ни једно од обележја решења према горњој законској дефиницији. Никаква се споредна питања њиме не расправљају. На против основно: хоће ли бити плаћања или