Branič

број 2

,Б Р А Н И Ч"

Страна 81

беди, т. ј. допустити му да чини нешто много више а не допустити му да чини нешто много мање садржано у оном првом. Одбити од интабулације је исто тако у овом случају, као када би се од тражене интабулације одбила држава и јавноправна тела која имају право да скупљају своје дажбине без пресуде, због тог што пресуде немају, и ако имају један титулус за извршење који се равна пресуди (на пр. одбити државу од тражења интабулације по изводу из пореских књига за дуговану порезу и ако има права да је без пресуде егзекутивно наплаћује, или за болничке трошкове по закону о болницама). Међутим у овим случајевима суд увек интабулацију одобрава. Постоји још једна нелогичност ако се усвоји гледиште цитиране одлуке. Изашло би: Држава даје кратко суђење да олакша долажење до њиховог права лицима која имају чисте и јасне доказе о својој тражбини. То једном руком. Али им одмах другом руком то одузима јер им без икаквог видљивог разлога неда да по таквом осуд. решењу добију интабулацију. Другом руком им одузима дато. 5.) Цитирано р е ш е њ е представља н а ј г оре решење и по дужника и по повериоца а не користи никоме. Када би се решењем А. Суда добијала целисходнија ситуапија било за једну парничну страну без штете за другу, било за обе, која би оправдавала ово гледиште, оно би се још некако могло усвојити. — Али шта је најприродније да уради поверилац који је по извршном осудном решењу одбијен од интабулације. Несумњиво да тражи прибелешку. Прибелешку му суд мора одобрити /(§§ 377—378 и 394. гсп.). Ту прибелешку он мора да правда (§ 386. гсп.). Питање је како ? По кратком поступку наравно јер му закон на то даје право а лакше му је но по редовном. На тај начин прибелешка ће бити оправдана. Оправдана прибелешка „получава силу интабулације" (чл. XX. инт. ур.). Дакле без пресуде, на основу осудног решења, само после бескрајног окретања у круг, и уз много дангубе и трошкова за обе стране дошли смо до резултата до кога је по нашем мишљењу одмах требало да се дође. — У пракси до интабулације се овако по осуд. решењу кад суд неће да је одобри и долази, са нешто мало измењеном процедуром. Поверилац стави прво прибелешку по извршном осуд. решењу. Затим актом у см. § 386. гсп. обавести суд да прибелешка „већ пређе оправдана" и тиме је прибелешка дигнута на ступањ интабулације. Нову правдајућу тужбу поверилац не подноси да би оправдао ову прибелешку јер зна врло добро да је осудно решење исто што и пресуда и да му такву парницу суд по § 109. гсп. мора одбацити. Може се рећи зашто је онда цело питање расправљано када и по ономе што А. суд ради и по ономе што ја мислим 3