Branič

Страна 82

»БРАНИЧ'

Број 2

|!Оже да се дође до истих резултата. То је истина као што је истина да сви путеви воде у Рим. Није само свеједно да ли ће се ићи преко Загреба или преко Цариграда. Па ипак да се потпуно разумети откуда горња одлука среског и Апелационог суда. Ја имам утисак да у наше судове све више улази суђење по предању, некадашњој пракси и рутини, нека врста Кнез Милошевског правосуђа где се код сваког иоле спорнијег случаја не консултује закон и разум, већ се место за законски текст пружа рука за ,,Судску праксу" и прва одлука која се о тој материји у њој нађе прима се. Ако ,,Суд. пракса" није при руци прочепрка се по сећању сопственом или по сећању свога ближњег како је сличан случај раније решен па се без ичег даљег и конкретни случај тако решава. Дошавши до једне раније одлуке о сличном случају судија свом размишљању удара тачку, и у тој тачки лежи сво зло. Критичко консултовање судске праксе може само да користи, али на жалост, та критичка фаза у судијином раду све чешће отпада и своди се на преписивање једном датих разлога од некога колеге без размишљања о њиховој оправданости Све је више судија које подсећају на оне наше старе попове који у место да науче једноставан метод за израчунавање степена сродства, вуку по столу купусаре у којима је већ израчунато да су стриц и синовац у трећем степену и т. д. и ризикују да дођу у немогућност да обављају свој занат ако им нестане књиге. Да се по овој методи дошло и до горње одлуке долазим до закључка по томе што у „Суд. пракси" за 1928. г. на стр. 292. постоји под насловом „На основу решења Н. Д. Судије не може се интабулација тражити" једна одлука К. суда од 26. IV. 1929. која се у својим разлозима упадљиво слаже са резоновањем Среског суда усвојеним од стране Апелационог. Ова метода није допустила ни да се запази да исти суд у истој књизи одмах на следећој страни налази да има места интабулацији на основу решења о скинућу стечаја у коме су се извесна лица примила јемачке обавезе, баш позивајући се на чл. IV. т. 3. инт. ур. и да према томе мишљење у претходној одлуци не може да се сматра као н.ешто дефинитивно. Тихомир Васиљевић судија окружног суда у Ваљеву За пренос непокретиог имања није потребно уверење о илаћеној порези. — Одлука Апелационог суда. У „Браничу" за 1931. г. стр. 260 изнео је г. Мил. Ж. Живадиновић, адв. један случај преноса тапије, при коме је пр-