Branič

Број 1

„Б Р А Н И Ч"

Страна 5

По изјављеном правном леку Београдски Апелациони Суд са разлога наведеног у одлуци цитираној у заглављу овога чланка поништио је решење Среског Суда. Овом одлуком Б. А. Суд рекао је шта мисли о језику у судским одлукама у опште и за то је збиља већ било време. Питање језика у судским одлукама у Србији никада није постојало. Судска пракса прилагођавала је језик својих одлука у току времена стању народног језика. Одлуке су увек имале такав језик и стилизацију, да је и у најсложенијим случајевима, парничар ма како просечно образован, знао зашто му суд нешто досуђује или зашто га од тражења одбија. Он је могао са судским разлозима да се слаже или не слаже, али никад није могло да се догоди. да судску одлуку не разуме. Скоро неподељено мишљење било је да тако и треба да буде 1 ). Гледиште Б. А. Суда претставља према томе само паставак једне добре традиције србијанског правосуђа. То није никакво ново гледиште. Виши суд је само због специјалних прилика које данас постоје у погледу језика у законима и суд. одлукама био принуђен, да своме старом схватању у овоме питању да јасног израза. Данас ми у Југославији имамо у погледу језика у законима стање у основи различно од онога које је постојало у Србији. У жељи да изједначимо законодавство ми смо законе преводили. 2 ) Највећи део наших закона представља превод аустриских, онако како стоје, са свим тачкама и запетама. Мени је на пр. у живом сећању Чулиновићев коментар закона о земљ. књигама, који поред југословенског текста садржи и одговарајуће текстозе аустриског закона. Потребно је збиља многе стране преврнути па да се нађе каква разлика између ова два текста. То само по себи неби претстављало никакав грех. Ако је један закон добар треба га усвојити, па и у целини, ако је у целини добар. Али код овога посла учињене су две грешке. Прво, при избору текстова за превод, скоро искључиво су узимати аустриски закони и ако у Европи постоји и швајцарско и мађарско и немачко законодавство, и ако је ово законодавство играло Ј ) Противно, у осталом усамљено гледшнте имао је г. проф. Ж. Перић у погледу језика у законима. У расправи „0 језику у законима" он мисш да и када би било могуће да се закони тако шппу да их свако може читати и разумети, да их не би требало тако писати. Закон треба да има ауторитета, а он га неће имати ако је нешто тако просто да га свако може схватити. „Закони треба да буду нека врста религиозних књига у које се више верује него што се разуме". Перић дакле не захтева разумљивост закона за лаике. — Ми данас имамо и нешто више: законе Који су неразумљиви и за стручњаке. (В. на пр. тумачења шта значи § 13 стеч. зак. у последње време). -) Примедба проф, Мауровића у чланку ниже цитираном да је и срби]анско законодавство превођено не стоји. Оно је прерађивано а јутословенско је превођено.