Branič

Страна 6

„Б Р А Н И Ч"

Број I

много значајнију улогу од аустриског при рецепцији страних. закона у Турској и Бугарској на пр. Друга је грешка била, што је аустриски оригинал дословно превођен и тамо где је оригинални текст био нејасан, тако, да су исте нејасности остале и у нашим преводима. Таквих случајева има на пр. у закону о земљ. књигама. Но преко свега овога могло би се прећи да није нечег тежег о чему мора да се говори. Са страним законодавством унешен је и један страни дух закона, 3 ) дух који нама апсолутно не одговара, који претставља назадак према ономе што смо до сада имали и са којим се без велике невоље нећемо лако сродити. Код материалних закона тај се дух: толико и не осећа, али код формалних он је јасно изражен.Код доношења формалног законодавства увек се више пазило да зак. прописи буду прилагођени приликама земље и менталитету народа, јер је ова материја најуочљивија за простог човека. Код нас то није рађено. Ја наводим кр. суд. пост.. Оно што је са теоријом слободног судиског уверења дао,. одузео је другом руком са својим прописима о правним лековима. Формализам ових прописа фактички апсолутно онемогућава окривљеном да се на судску одлуку сам жали. Немоћан да се сам брани као што је до сада радио окривљени или оставља да га машина поступка, који он не разуме, меље како зна, или изјављује жалбу како уме, да би се после чудио како је могуће да једна у основи праведна ствар пропада због формализма поступка. Формализам поступка по правним лековима можда је и згодан за бирократију која по њему ради, али је врло незгодан по оне о чијој се судбини одлучује. Ови су прописи и могли бити добри за Аустрију са становништвом које је од када памти : за себе навикло да не разуме власт и да се не усуђује само пред суд да излази и парнице да води. Али за нашу земљу где је одувек, у већини случајева, свако заступао сам своје право, сам излазио пред суд и жалио се на одлуку — ово није. Још мање се слаже са нашим духом оно тако често одступање од начела материалне истине на које је присиљен по закону виши суд при расматрању ствари по кр. суд. пост.. У овоме реду ја сам слободан да укажем још на једну законодавну творевину са типично аустриским духом, са једним духом који нити може, нити треба у нашој земљи дауспева. То је Судски пословник ту скоро објављен. У једној земљи где је сваки други поданик био незадовољник, такав је пословник био потребан. Влада није могла рачунати на апсолутну послушност судија и судског особља. У место тога она је имала за претседнике судова поуздане људе, а судије

3 ) В. о овоме чланку Др. Драг. Јанковића „Дух и језик закона" у ,,Браничу" за 1932 и одговор г. Др. И. Маурот&а у Архиву" св. 1. за 1932 г..