Branič

Страпа 8

„Б Р А Н И Ч"

Број 1

Но све су ово ствари које су биле и које се данас не могу поправити, премда су толико фрапантне да и лаици о њима говоре 5 ). О некој измени закона до којих смо с тешком муком дошли, ма и у погледу језика, не може бити говора. Остаје да се види: шта би се могло учинити да језик, стил и терминологија ових закона не уђе у судске одлуке. На први поглед се чини да ту никакве наде нема да би се што могло учинити. На који начин и са којим правом тражити од судије, да се не служи језиком, стилом и терминологијом којом је законодавац сам нашао за најбоље да се послужи? На против, сасвим је природно, да се судија који суди по закону и у овом погледу држи закона. Судија, чију је одлуку горе поништио А. Суд могао би са пуно права да се пита, зашто је његова одлука поништена када се он послужио језиком законодавца. Изгледа на први поглед, да је одредба Судског пословника у погледу стила и језика суд. одлука, умртвљена оваквим законодавством. У ствари није тако. У погледу језика и стила суд. одлука и код оваквог несретног стања може много да се учини. Тако: 1.) У погледу стила судских одлука судија је потпуно слободан. Стил је ствар личности. Никакав пропис не може да натера судију да се служи једним рђавим стилом. Међутим, баш немогућ стил у судским одлукама највише пада у очи. И у одлуци А. Суда коју смо напред навели, ради се у ствари о стилу, а не о језику. Језик је у њој скоро добар. Стил не ваља. Исписати читаву страну ударивши свега четири тачке није ни мало у стилу српског језика. За овакав стил има још примера. Довољноје узети коју било збирку образаца за кр. суд. пост. (изузев збирке С. Јовановића ) и погледати заглавља пресуда. Цело заглавље је једна монстрреченица од 7—8 штампаних реди која садржи све оно што заглавље пресуде по поступку мора садржавати. Поступак нигде пак не каже да све то мора стати у једну реченицу. Питање је откуда то? За крајеве који су били под Аустријом то је навика да се ради по обрасцима често штампаним и добијаним одозго, чији стил и језик нису смели ни да се дискутују ни мењају и који су у току година ушли људима у навику. У Србији опет жеља судија да посао свршавају без напора довела је до употребе разних збирки образаца фабрикиваиих највише на територији важења бившег аустриског или од њега изведеног законодавства, које су преплавиле земљу. И ако је сваки судија могао себи да створи образац често и далеко бољи и нарочито писменији од онога у збирци, он је ипак, да се не замара, преписивао онако како је у збирци стајало, са свим немогућим терминима, језичним грешкама и страховитим стилом. Понекад и у наречју писца

5 ) В. Т. Даниловић „0 кн»ижевном језику" у „Правди" 1. IV. 1933. г.