Branič

Страна 18

„БРАНИЧ 1

Број 1

да све неплаћене таксе накнади суду, изводећи овакву обавезу сиромашне странке из тога што је према § 165. тач. 1. грађ. суд. пост. ово ослобођење привремено, при чему овај израз „привремено" тумачи да се односи само на време вођење саме парнице, али да обавеза настаје чим се парница оконча, као што је то у конкретном случају узео. Напротив израз „привремено ослобођење" има се тако разумети да ово ослобођење важи дотле док не буде у смислу законског наређења одузето. Предње тумачење суда одредбе § 165. тач. 1.грађ. парн. пост. погрешно је и противно одредби § 169. и § 172. грађ. парн. пост. Да би за сиромашну странку настала обавеза плаћања такса од којих је признањем сиромашког права била ослобођена привремено, потребно је да је претходно сиромашко право одузето оваквој странци (§ 169.) и то било зато што у моменту признања оваквог праванису постојале за то претпоставке које закон тражи, било пак зато што се имовинско стање странке доцније изменило. Дакле за накнадно наплаћивање такса, од којих је сиромашна странка била у току спора ослобођена потребно је да је сиромашко право странке одузето, било по предлогу или по службеној дужности, као што то захтева и § 172. пом. закона. Пропис§172. грађ. парн. поступка при томе не прави никакву разлику да ли се одузимање врши у току саме парнице или доцније, па према томе и онда када је парница окончана. Међутим, у конкретном случају суд је ожалбеним решењем погрешно наредио сиромашној странци да накнади износе ослобођених такса, пре него је оценио да ли постоје услови који се по закону траже за одузимање признатог сиромашког права и пре него је ово одузео, ако би нашао да су се такви услови стекли у личности ослобођене странке". Иван Д. Петковић

За одобрење сиромашког ирава потребно је иоред величине сиорне таксе узети у обзир да ли иарничар ову таксу може илатити без штете ио нужно издржавање своје и свјое иородице. (Касациони суд III одељење бр. 6865 од 10 октобра 1932.) Никола В. молбом бр. 26420 тражио је да му суд призна сиромашко право за вођење спора противу Окружног Уреда за осигурање радника због наплате принадлежности. Поднео је потребно уверење. Окружни суд за град Београд решењем својим бр. 26420 од 17 августа 1932 г. одбио је молиоца од тражења, нашавши: ,,По расмотрењу аката тражења и поднетих доказа, а на основу §§ 164., 166. и 173. новог грађ. суд. пост. и чл. 8.