Branič
Страна 26
„БРАНИЧ'
Број 1
факта признања дуга, које потпуно утврђује основаност и умесност тужбеног тражења у смислу § 180. грађ. суд. пост., па зато Апелациони Суд остаје при својој пресуди". Општа Седница Касационог Суда одлуком својом од 4 новембра 1933 год. Бр. 1552, са 11 противу 6 гласова, усвојила је примедбе свога одељења, а противразлог одбацила. Јован Д. Смиљанић
КРИВИЧНО ПРАВОСУЂЕ Постоји дело кривоклетства из § 144. крив. зак., кад се докаже, да је заклетва лажна и да је учинилац био свестан да неку чињеницу иод заклетвом иред судом лажно исказује, односно, кад је свестан да својим исказом, као сведок, тврди нешто што није истинито, без обзира на то да ли је баш та чињеница била одлучујућа или не ири аресуђењу. (Пресуда Касационог Суда у Београду од 7 јуна 1933 год. Кре 455). По кривичном предмету покренутом противу Ј. П. због дела из § 144. од. I у в. §§ 146. и 148. од. I. крив. зак., С. Б. због дела из § 144. од. I у в. § 34. од. I крив. зак. и Д. Р. због дела из § 144. од. 1 у в. §§ 34. од. I, 146. и 148. од. I крив. зак., окружни суд за град Београд пресудом својом од 14 октобра 1932 год. КЗП. 276/32, ослободио је оптужене од оптужбе по овим делима. Оптужена Ј. П. оптужницом државног тужиоца оптужена је: „да је на дан 5 јула 1929 год. пред надбискупом женидбеног стола у Београду, криво се заклела на околности: 1) да на дан 6 јула 1929 год. није била Д. Р. са С. Б. на престави „Узоран муж" у 20 часова у позоришту „Мањеж", и после преставе у кафани на Цветном Тргу, већ да је то била она — Ј. П. те вечери са С. Б. у позоришту на поменутој престави, а да их је Д. Р. само допратила до позоришта и пошто није добила улазницу, да се је вратила кући и да је она — Ј. П. била са С. Б. после преставе у кафани на Цветном Тргу, као и да је њу после тога С. Б. пратио кући; 2) да је неке недеље, три или четири дана" после преставе „Узоран муж" била у друштву са С. Б. и Д. Р. на излету у Земуну, — па је на изложене околности и положила заклетву пред поменутим судом, и тиме да је учинила злочин против правосуђа из§ 144. од.I у вези § 148. од. 1 к. з." Ценећи питање постојања озог дела, окружни суд је у разлозима своје пресуде навео: