Branič

Страна 82

„Б РА Н И Ч"

Број 2

објасне значење одговора на тужбу, који, у иокрајинским законодавствима значи ириговор на тужбу и иротусиис. Као што сам већ изложио, у случају који износи г. др. Аранђеловић има да се примени чл. 37, а не чл. 36 уводног закона, и ако по овом тражењу задржања решења од извршења није донета никаква одлука или није отпочела расправа ради каквог извиђања, тада се ствар има расправити по новом, а не по старом закону. И ако лично уважавам и ценим ауторитативна мишљења из процесног права, свога професора, г. др. Аранђеловића, ја сам, ипак, сматрао за потребно да укажем на погрешност овога мишљења. Ово сам учинио с тога што ми је познато, да сви ми, и судије и адвокати, у пракси, усвајамо, без икакве резерве, мишљења г. др. Аранђеловића. У најлепшој жељи да тако остане и даље, ја бих хтео да се са изложеним мишљењем, учини изузетак, да се не би, у овој ствари, пошло кривим путем. V Глава четрнајеста срп. г. с. п. говори о средствима обезбеђења. Средства обезбеђења јесу: забрана, прибелешка, притвор дужника и обустава. Поред постојања тражбине, која се доказује писменим исправама и сведоцима (где је то допуштено), за прибелешку и забрану мора се доказати опасност тражбине (394 и 399); за притвор дужника непостојање никакве имовине, његово скривање или спремање за бегство (411); а за обуставу, постојање спора и опасности упропашћења или отуђења спорне ствари (§ 422). То су, у главном услови за стављање ових средстава обезбеђења. Поверилац за петнајест дана од када прими решење о одобрењу забране или прибелешке (§ 326), а за три дана, од када је притвор дужника захтевао (§ 413) — дужан је предати суду тужбу, за дуг, ако то раније учинио није. Ако позерилац то не би учинио, онда би се по § 392, на захтевање дужника, забрана и прибелешка са имања дужникова скинула, а притвор дужника, такође, укинуо. Ово би била, у најкраћим потезима, процедура по средствима обезбеђења по срп. г. с. п. Зато што закон о извршењу и обезбеђењу није ступио на снагу, глава четрнајеста г. с. п. остаје на снази и даље. Тако, дакле, сада се има забрана, прибелешка и притвор дужника, у означеним роковима правдати тужбом по мандатном, меничном и чековном поступку, или пак, што ће ређе бити, тужбом по редовном поступку. Пракса је већ као спорно питање истакла, да ли треба у платним налозима по мандатном, меничном и чековном поступку, као некада у решењима по кратом суђењу стављати да је илатним налогом оиравдана забрана гезр. ирибелешка. У §§ 643 од. 3 и 651 г. п. п. тачно је казано шта платни налог мора да са-