Branič

Број 2

„Б Р А Н И Ч"

Страна 85

на споразуман начин окончава један већ покренути грађанскоправни спор. Међутим, ми се на овој врсти поравнања не ћемо нарочито задржавати, јер оно у пракси не задаје никакве нарочите тешкоће. Оно је по новоме грађанском парничном поступку у ствари онакво исто — и по форми и по садржини — каквоје било и по старом, у колико сада не долазе у питање прописи о његовом извршењу, односно о његовој правној снази као т. зв. извршног наслова или егзекуционог титулуса, — о чему ће бити речи доцније. Једина је значајна разлика у томе, што се пуноважност односно извршење чинидби, које претстављају садржину или предмет поравнања, може учинити зависним од полагања извесне заклетве (од. I § 283 гр. п. п.). У тим пак случајевима, пошто се изврши полагање предвиђене заклетве, суд има да кон-статује, да је поравнање постало извршно и да странкама изда потребне отправке са одговарајућом клаузулом о извршности. 2. Ванаарнично или превентивно иоравнање. — Но, поред .парничног поравнања, о коме је горе било речи, нови грађански парнични поступак предвиђа и једну нарочиту врсту поравнања, која нашем досадањем грађанском процесном праву није била позната, нити је у њему о томе било специјалних законских одредаба, какве налазимо у новоме. А ово поравнање баш и привлачи нашу нарочиту пажњу, јер је оно предмет свакодневних дискусија и колебања, што смо још у почетку овога рада поменули. Нарочите пак одлике или карактеристичне црте овога поравнања састојале би се, пре свега, у томе: што се оно може предузимати одн. закључивати само код среског суда, и то без обзира на износ вредности предмета, о коме се поравнање жели постићи. Али се, ипак, пред среским судом не би могла закључивати лоравнања и о предметима, који уопште, т. ј. с обзиром на њихову правну природу или врсту (т §епеге) не спадају у надлежност среских судова. То су управо они правни предмети или правне ствари, по којима увек мора судити уопште стварно надлежан суд, тако да се споразумом странака не може утицати на одређивање врсте судова за њихово пресуђење у поједином конкретном случају. Јер спорови, који из тих предмета потичу, спадају у искључиву надлежност зборних гезр. окружних и трговачких судова. Такви су спорови изрично побројани у § 46 став 2, § 47 одељ. II и § 48 став 2, а поменути су и у од. III § 101 грађ. парн. поступка, где се специјално говори о утврђивању надлежности судова споразумом странака. Узевши уопште, наведени законски прописи тичу се у главном т. зв. статусних спорова (н. пр. питања о важности брака и законитости рођења), као и спорова о трговачким и рудничким стварима. Наравно, ту треба убројати и оне лравне ствари односно спорове, који су