Branič

Број 2

„Б Р А Н И Ч"

Страна 89

правном саобраћају требало пружити бар оно, што је до сада имао, ако не и нешто више и целисходније. Те, у недостатку прецизних законских наређења, треба тражити излаз помоћу подесне судске праксе, али ипак не изложити ризику интересоване, на случај ако би се доцније показало, да је дотична пракса била у основи погрешна и да се не може одржати. Међутим, нама изгледа, да би, при тражењу решења за овде истакнуто питање, требало поћи од те поставке: да се по свима предметима, који се—на један или други начин тичу извршења, имају и даље примењивати одговарајући прописи досадањег, старог грађанског судског поступка. Пошто то иначе важи и за све друге предмете или правне материје, које новим поступком нису уређене, мада их стари поступак предвиђа. Према томе, како се по § 146 старог грађ. суд. поступка поравнање пред судом закључено, по својој правној снази, уподобљава извршној судској пресуди, —• има сеузети, да такву снагу несумњиво имају и поравнања, која се закључују по садањем — новом грађанском парничном поступку. И то >?е само она поравнања, којима се окончава извесан формблно покренути спор, већ и т. зв. ванпарнична или превентина поравнања из § 529 гр. п. п., о којима је горе било речи 6 ). Овакво пак тумачење не само да је целисходно, пошто је диктовано једном врстом стања нужде у праву, већ оно има и непосредног законског ослонца. Јер, пре свега, по чл. 2 Уводног закона, са ступањем на снагу новог законика о судском посгупку у грађанским парницама престају важити само они ароаиси других закона, уредаба и наредаба, који се тичу предмета уређених тим новим закоником. А то пак — аргументишући а соп^гапо - значи, да остају и даље у важности ароииси о оним аравним стварима или аредметима, који тим законом нису уређени. Сличну одредбу даље имамо и у чл. 2 уредбе о судском пословнику, где је речено: уколико се судски пословник позива на прописе закона о извршењу и обезбеђењу и закона о судском поступку у ванпарничним стварима, који још нису на снази, а све дотле док ови закони не добију обавезну снагу, — имају се аод шим ароиисима аодразумевати одговарајући ароаиси аостојећих закона. Међутим, до ступања на снагу новог закона о извршењу и обезбеђењу не остају у важности само они про-

6 ) Није потребно ни то, да суд доноси раније уобичајену одлуку о т. зв. уважавању поравнања с тим, да оно има снагу извршне пресуде, већ је довољно, да суд само констатује, да је отправак о поравнању извршан. Јер ова поравнања и раније нису имала снагу извршне пресуде због тога, што би им то суд својом одлуком од случаја до случаја признавао, већ зато, што им је таква снага била непосредно законом зајемчена. Наравно, да би поравнања стварно била извршива, њихова садржина треба да буде чиста и јасна, као диспозитивни део једне пресуде.