Branič

Страна 92

„БРАНИЧ 1

Број 2

случају довољна. Дакле јавни интерес тражи од промета, да се непокретности и сва лица, која су са њима у вези, тачно одређују. У питању, коме лицу извесна непокретност припада, јавља се поред јавног и државни интерес, јер су државу од увек интересовали сопственици земље, која је саставни део њене територије. Инспирисане заштитом државног интереса доносиле су кодификације још у 19. веку прописе, по којима иностранци нису могли уопште да стичу непокретности у држави 4 ). Утицајем међународног зближења ово је гледиште током времена ублажено и задржано у том облику све до данас. Тако се у садашњим кодификацијама јавља ограничење стицања непокретности само у погледу пограничне зоне 5 ), а постоји настојање, да се оно оснује и у погледу забрањених зона уопште, где је државни интерес нарочито наглашен. У кратко погледом на промет са непокретностима постоји изражен јавни и државни интерес, који се у правилу оснивају на начелу материјалне истине. Стога се у земљишном промету јавља интенција, да се са што већом тачношћу установи, каква је извесна непокретност и коме она припада. Пошто се индивидуализација непокретности и лица, која су са њом у вези, сама по себи не може остварити, морао се је основати такав институт, у коме ће се ово на најподеснији нучин манифестовати. Према данашњим прометним захтевима то је институт земљишне књиге^^, ^ Пошто је јавни и државни интерес дошао у земљишном промету до изражаја у оснивању земљишних књига, јасно је да ће и ове књиге бити уређене на начин, који овим интересима најбоље одговара. У првом реду морају уписи у земљишну књигу давати тачан и потпун приказ о стању непокретности као и о идентитету лица, која су са њом у извесном правном односу. Овој потпуности и тачности одговара опет захтев, да сви уписи у земљишну књигу буду истинити, јер се јавно поуздање у земљишну књигу може основати само на таквим чињеницама, које одговарају стварности. Претпоставке за истинитост уписа загарантоване су тиме, што земљишну књигу оснивају и воде лица, у чију се веродостојност поуздавају промет и власт и што се у њу упи-

4 ) Исп. аустр. двор. декрет од 14. I. 1846. бр. 922. затим распис аустр. двор. канцеларије од 12. VIII. 1865. бр. 3105/715. и турски закон од 7. сепхера 1284. (18. јуна 1867). цитиран по делу: Сиевец-Рушнов, Опћи аустријски грађански законик, Загреб 1899. 5 ) Исп. чл. 342. Фин. зак. 1927/28. годину. 6 ) Узгред треба променути и то, да је оснивању земљишних књига поред општег интереса ишла у прилог и нарочита вредност земље према другим прометним објектима као и стабилност ове вредности у промету.