Branič

Број 2

„Б Р А Н И Ч"

Страна 105

и законску наредбу. Код других пак питања, која нису законом изречно уређена и која се тичу фактичне примене закона и додељивања накнаде штете и репарација, ту је Одбор за ратну штету као једно више мање стручно тело имао да одлучује по својем нахођењу, и по обзирима правичности и целисходности, Код ових последњих питања може се дакле с правом очекивати, да ће Одбор за ратну штету, састављен од представника и привредних кругова и разних других интереса, умети да доноси одлуке које су најбоље и најцелисходније, па је онда и логично и разумљиво, да те одлуке буду оглашене за извршне, и да се не допусти надлежном министру нити икоме другоме, да врши контролу или какву исправку дотичних одлука. Али код оних првих питања ствар стоји сасвим друкчије. То су питања законске примене, и ту се не може очекивати од чланова Одбора за ратну штету, који нису обучени закону и законским прописима, да ће они увек погодити прави смисао закона. Код тих питања неопходно је потребно, да се установи једна инстанца која ће моћи да расматра одлуке Одбора за ратну штету и која ће у оним случајевима где те одлуке нису на закону основане, моћи да их задржи од извршења, односно да их измени и прилагоди закону. Скупштински одбор разумео је и схватио ово моје излагање али никако није хтео да отступи од принципа аутономије Одбора за ратну штету бојећи се да неда министру сувише велику власт. Онда смо нашли једно средње решење у томе смислу, да је задржана у чл. 12 Закона о ратној штети одредба да су одлуке одбора за ратну штету извршне, али је остављено Министру правде да он приликом доношења правилника за извршење Закона о исплати ратне штете предвиди право надлежнога министра, Министра правде односно Министра финансија, да може задржати од извршења оне одлуке Одбора за ратну штету, које би вређале извесан законски пропис, т. ј. које не би биле на закону основане. Ја сам израдио тај правилник који је објављен 11 маја 1923 године, и као Министар правде ја сам остао тачно у границама оног споразума који је био постигнут са. Скупштинским одбором. Као Министар правде ја сам у правилнику за извршење закона о исплати ратне штете предвидео право министра правде, да задржи од извршења само оне одлуке Одбора за ратну штету које не би биле на закону основане, т. ј. које би одлуке биле противне извесном законском пропису, било да се том одлуком вређа неки јавни или неки приватни правни интерес, или какво право. У оним пак случајевима, где се једном одлуком Одбора за ратну штету не би вређало никакво право нити какав правни пропис, у тим одлукама министар нема шта да каже и он такве одлуке не може задржати од извршења. Тако, на