Branič

Страна 106

„Б Р А Н И Ч"

Број 2

пример, ако се обрате молбом за набавку репарација три оштећене фирме, па Одбор за ратну штету одобри само једној фирми право на набавку, а другим фирмама то не одобри, оваква одлука Одбора за ратну штету извршна је и противу ње не може се употребити никакво правно сретство. Министар правде не може по жалби оних двеју фирми задржати наведену одлуку Одбора за ратну штету од извршења, јер том одлуком није повређен никакав законски пропис. Али, ако Одбор за ратну штету једноме лицу, које је добило, репарације, нареди, да то лице плати репарације 60% у готовом а 40% да му се обрачуна од признате му ратне штете, таква једна одлука, пошто је противна законском пропису по коме свако оштећено лице има право да му се добивене репарације обрачунају са 50°/ о од учињене му штете, подлежи расматрању, са законске стране, Министра правде, и Министар правде односно Министар финансија може такву одлуку задржати од извршења, т. ј. изменити је или поништити, и упутити Одбору за ратну штету да своју одлуку саобрази закону. Овакав један поступак при решавању свих односа у погледу ратне штете потпуно је задовољио како захтев Народне скупштине да се ти послови решавају објективно и слободно од свакога утицања и од сваке пристрасности, тако и захтев који проистиче из основнога начела, да све одлуке државних власти морају бити на закону основане. Чим би једна одлука Одбора за ратну штету била у супротности са којим законским прописом, такву одлуку надлежни министар може да поништи као незакониту, и да упути Одбор за ратну штету, да он донесе другу одлуку, у складу са законским прописима. Ако пак одлука Одбора за ратну штету није у противности са законом, ако је она дакле на закону основана, надлежни министар нема право да ту одлуку мења нити да је задржава од извршења, ни по својој иницијативи ни по жалби трећих лица, без обзира на то, да ли се у погледу целисходности и умесности те одлуке министар слаже или не слаже са Одбором за ратну штету. Као што се види, систем предвиђен чл. 12 закона о исплати ратне штете и чл. 9 Правилника за извршење закона о исплати ратне штете јасан је и одређен, и не би требало да буде никакве пометње при: његовој примени и при расправљању појединих питања и односа насталих по закону о ратној штети. Међутим у пракси се десило да је Државни савет сасвим друкчије и сасвим погрешно применио ове законске прописе. Државни савет својим решењем од 2 јануара 1931 год. бр. 35401/30, у спору Благоја Јоцића индустријалца из Београда противу Министра финансија. због решења Одбора за ратну штету од 15 маја 1930 год. бр. 49754/29, сасвим је друкчије протумачио пропис чл. 12 закона о ратној штети.