Branič

■Страна 110

„БРАНИЧ 1

Број 2

Окружни суд поступио је по овим примедбама Апелационог суда и предмет упутио Касационом суду на расматрање и решење, но Касациони суд је, по саслушању Врховног Државног тужиоштва, изрекао ово решење: „Да Касациони суд по § 13. у вези §§ 12. бр. 3. и 390. од. II с.к.п. није надлежан за одлучивање по изјављеном правном леку и списе вратити Окружном суду да их достави Апелационом суду са разлога: Из списа ове кривице види се да је пресуду по овом оптужењу донео судија појединац при Окружном суду а по од. 1 § 390. крив. суд. пост. противу пресуде судије појединца допуштен је призив, па како је у овом случају изјављен призив противу пресуде судије појединца, то је у смислу тач. 3. § 12. у в. од. II § 390. крив. суд. пост. за решавање овог призива, надлежан Апелациони суд. Не стоји разлог Апелационог суда да је за расматрање овог предмета надлежан Касациони суд с обзиром на прописе §§ 257. и 272. ст. крив. поступка. Ово с тога што су прописи старог кривичног поступка према члану 9. уводног закона којим се уводи у живот Кривични законик, Законик о кривичном судском поступку престали да важе још 1. априла 1931. год., на подручју Београдског Апелационог суда када је за ово подручје према чл. 1. зак. о измени закона, којима се уводи у живот Кривични законик ступио на снагу нови Судски кривични поступак. А то што су по чл. 10. тач. I пом. уводног закона остали у важности прописи о кривичном поступку по закону о штампи од 6. августа 1925. год., не значи да су остале у важности одредбе старог Крив. суд. пост., већ само одредбе поступка које су предвиђене у самом закону о штампи, закон о штампи у погледу надлежности за расматрање одлуке нижих судова предвиђа само у II од. чл. 48. надлежност Апелационог суда за расматрање решења о стављању под суд а у чл. 90. само вели, да се жалбе и незадовољства против решења и пресуда нижих судова изјављују вишем суду према надлежности, не говоривши који је то виши суд. Према томе тај виши суд одређује Закон о крив. суд. пост. чије одредбе према чл. 95. зак. о штампи остају у свему у важности у колико закон о штампи није што изрично друкче наредио, али то не могу бити одредбе Закона о крив. суд. пост. који је некад важио, него закон који је сада у важности на који се упућује чл. 95. зак. о штампи. На то нема никаквог утицаја што је у чл. 90. зак. о штампи употребљена реч незадовољство, који правни лек садашњи крив. суд. пост. не предвиђа. Правна природа правних лекова одређује се по њиховој садржини а не по називу, —• 2. став. II од. § 325. крив. суд. пост. а саобразно сада важећем крив. суд. поступку. Са ових разлога Касациони суд је донео своју одлуку цитирану у диспозитиву овог решења". Душан Банић судија оћружног суда за град Београд

МЕЂУНАРОДНО-ПРАВНА ХРОНМКА БАЛКАНСКИ ПАКТ Преставници Југославије, Грчке, Румуније и Турске потписали су у Ашини 9. фебруара 1934. год. Пакт балканског саоразума, који према дневним листовима, текстуелно гласи: Његово Величансшво Краљ Југославије, Прешседник Јелинске Републике, Његово Величанство Краљ Румуније и Прешседник Турске Републике, У жељи да доаринесу учвршћивању мира на Балкану, надахнуши духом сиоразума и консилиације којим се руководило при