Branič

'Број 3

„Б Р А Н И Ч"

Страна 159

Борислав Т. Благојевић, асистент Универзитета. КЛАУЗУЛА КОНКУРЕНЦИЈЕ КОД УГОВОРА О РАДУ Општи вал слободе који је понео цео свет после Француске Револуције, имао је огромног значаја и у погледу слободе рада. Корпоративно уређење „старога режима" укинуто је значајне ноћи 4 августа 1789 године и, бар теориски, проглашена је слобода рада. Тако створено стање консакрирано је декретом од 2—17 марта 1791, чији члан 7 лрописује: „Почев од 1 априла текуће године, свако ће моћи слободно да се бави оним пословима или да врши онај позив, радиност и занат за који нађе да му најбоље одговара " *). Овакав систем неограничене слободе, који је дошао као остварење идеја проглашених у Декларацији права Човека и Грађанина: слободе и једнакости, могао је опстати докле је правна једнакост била довољна да обезбеди социјалан мир у друштву. Међутим, када је правна једнакост доведена у питање створеном економском неједнакошћу, која је дошла као последица наглог развијања индустрије крајем XIX века, принцип слободе у радним односима није могао да опстане. Економски слабији радници се нису могли одупрети експлоатацији која је вршена над њима од стране послодаваца, те је држава морала да интервенише да би правну једнакост, која је неопходна код закључивања правних послова, учинила стварном. т. ј. да би је довела у сагласност са постојећим економским поретком. Отуда се јавља интервенционистичка школа која је, оснивајући своје учење на принципу солидарности, успела да наметне скоро свима државама, раније или доцније, у већој или мањој мери, обавезе које су имале за циљ заштиту радника и изједначење економске снаге радника са послодавцима. Читав низ прописа донетих у томе циљу, постоји у свима земљама, но сви ти прописи, остављајући недирнут принцип слободе рада, теже да ту слободу учине стварном 2 ). С друге стране, помогнуте многим ') Раи1 Р1с: ТгаНе ИетепШге Ае 1е%1$1аИоп ии1и&1пе11е — 1ојз оиупегез — 81Х1ете есЈШоп, Рапз, 1931, р, 128—129. 2 ) На супрот феудалном корпоративном поретку, на супрот данашњем поретку слободе рада, ствара се систем обавезе рада који се до пстпуности проводи у Совјетској Русији (Уставом од 10 јула 1918 и радним декретом од 10 октобра 1918, установљено је за сваког руског држављанина, оба пола, обавеза рада за све време његовог живота (изузимају се само болесни, малоумни и деца) чије је прекршење најстрожије консакрирано. С друге стране слична обавеза рада, истина само пролазног карактера и ограниченог трајања (годину дана за људе, а шест месеци за жене) била је установљена и у Бугарској после рата, за време режима великог земљорадничког вође Александра Стамболиског, у циљу да се омогући привредна обнова земље. Ова је обавеза укинута, са променом режима, законом од 2 јуна 1924.