Branič

Страна 278

„Б Р А Н И Ч"

Број 5

Др. И. Матијевић, судија — Београд АДВОКАТСКО ЗАСТУПАЊЕ У ГРАЂАНСКИМ ПАРНИЦАМА. (свршетак) III. П^номоћије адвоката (парнично п^номоћије). И у случајевима у којима је прописано принудно заступање адвокатом странка има право да бира кога ће између више адвоката, из свога или другога места, изабрати за свога заступника у парници. Она може истовремено изабрати и више адвоката и поверити им заступање у истој парници (§ 143 ст. 3). Изабраном адвокату странка мора издати прописано пуномоћије 29 ) (парнично пуномоћије) 80 ) без кога адвокат не може да ради за странку. Пуномоћије адвокату мора се дати писмено: али не у некој нарочитој форми 31 ). Само изузетно оно се може дати и усмено 32 ) на судски записник, ако странка лично приступи суду 33 ) на рочиште (§§ 131 ст. 3, 545 бр. 2 Грпп.). То важи и за опозив (отказ) пуномоћија. Писмено пуномоћије може се дати или у форми јавне или у форми приватне исправе 34 ). За појам јавне исправе меродавни су прописи §§ 388 и 389 Грпп. Адвокат коме је издато пуномоћије мора код прве парничне радње коју предузима у парници (§ 195 ст. 2 Грпп.) доказати, да је овлашћен на заступање, и то изворним (оригиналним) пуномоћијем или његовим овереним преписом (§

29 ) То важи и за сиромашну странку којој је додељен адвокат (§ 167 Грпп.; § 27 ст. 4 За.). Адвокат коме сиромашна странка није хтела да изда прописано пупомоНије није дужан заступати је (В. Аранђеловић I стр. 158; Меитапп I стр. 498 и прим, 3 у којој су наведена и противна мишљења). Изузетак: Ако је странци, на основу § 165 бр. 4 Грпп., постављен за заступника неки чиновник суда или државног тужиоштва, није потребно издавање таквог пуномоћија (Меитапп I стр. 499). 30 ) По У/егки (стр. 91) парнично пуномоћије је једнострани правни посао на основу којега се неко овлашћује да предузима парничне радње за другога. — Оно је само доказна, а не диспозитивна, исправа, јер се уговор о упономоћивању може закључити и усмено. Писмено парнично пуномоћије је само исправа, коју властодавгц издаје пуномоћнику, да се основом исте може исказати као пуномоћник (]Мегк стр. 93 по ТШзсћи стр. 242). — Другим речима: пуномоћије је исправа коју једнострано издаје властодавац, на основу раније (усмено или писмено) склопљеног уговора о опуномоћивању, да му она служи као легитимација, за то да је овлашћен на заступање (V. поближе ТШзсћ стр. 242 и 243). 31 ) В. § 1008 огз.; § 610 ОСрп. Гр. 3. — В. и Меитапп I стр. 498 прим. 1а, 82 ) В. Аранђеловић стр. 150 прим. 437. — Ако странка (властодавац) није суду лично позната, суд ће морати најпре установити њену истоветност (2и%На стр. 280 прим. 2). 33 ) Среском или зборном. — 2и^Иа стр, 208 прим. 3; Горшић стр. 447 ,4 ) Аранђеловпћ 1 стр. 151; 2и§Иа стр. 210.