Branič

Страна 320

„Б РА Н И Ч"

Број 6

крив. дела. Еггог т ођјес1о наступа у век услед заблуде у погледу идентитета објекта крив. дела. Докле код аберације у опште нема намере да се усмрти или повреди лице, које је кривичним делом повређено, дотле је код стварне заблуде управо карактеристично то, да је починитељ ове протуправности своју намеру на извршење дотичног кривичног дела управо управио баш према повређеној особи, само што се преварио у погледу његовог итентитета. Код стварне заблуде очита је дакле намера да се повреди оно лице, које је заиста кривичним делом и повређено. Код аберације те намере нема. Нису дакле идентична ова два појма и погрешно је када се ма у ком смеру међусобко идентификују. Јер на једну је страну битна карактеристика баш грешкау утврђивању идентитета објекта намераване противправности, а на другој страни је проста случајност, коју барем непосредно починитељ није ни изазвао а. камо ли намеравао. 8 ) Спорно је надаље питање да ли се код аберације ради само о једном кривичном делу или је по среди материјални стицај двају деликата, наиме стицај припреманог или покушаног и другог довршеног деликта. У погледу решења овог питања једнака је несугласност како у теорији тако и у самој пракси. Нарочито је незгодна ова супротност код практичне примене одредби позитизног кривичног права, _јер услед кеједнаког схватања и супротног тумачења саме аберације долази до неједиаке примене законских, казнених санкција, долази до протусловности у правосуђу, а то неоспорно штетн угледу самог судства; насупрот тому код заинтересованих странака неминовно изазива осећај неправде, а тиме и правну несигурносг. Правилно решење овог питања важно је дакле како с теоретског,. тако и с практичног становишта. Са становишта практичне примене норми позитивног кривичног права на конкретне случајеве важно је правилно решење овог питања нарочито с тога, што су за стицај везана извесна пооштрења, а поред тога може доћи у питање и разнолика кажњивост појединих деликата код аберације ако је у питању који квалифицирани деликт према обичном, неквалифицираном. Према једној групи правних писаца 9 ) код аберације нема говора ни о каквом стицају деликата, већ се ради само о једном кривичном делу. То је дело истина сложено кривично дело, али је и оно каракгерисано јединственом протуправном радњом која нас упућује на закључак, наводно, да... код аберације не постоји више деликата него само једно,, једино кривично дело.

8 ) Тако Т. Живановић, Основи кривичног права, стр. 235.

9 ) Тако н. пр. Мих. Чубинска, ор. сН., стр. 161.