Branič

Страна 614

„Б Р А Н И Ч"

Број 11

да покрене поступак за развод по овом основу искључења а судски тужилац покрене поступак по званичној дужности на основу § 42 цркв. судског поступка, јер преко њега Св. Арх. Синод у см. чл. 64 тач. 19 цркв. Устава штити светињу и развод брака по чл. 115 тач. 6 цркв. Устава? Како ће се понашати државни судови у парницама за издржавање жене и деце у разведеним браковима по овом основу који државни закон у опште не познаје, а примену ових услова наредио је државним судовима Св. Арх. Сабор по пропису § 10 Правилника. По чл. 208 цркв. Устава кривице верних су: преступи против вере и учења цркве и преступи против хришћанског морала. По чл. 210 казне су за верне: привремено лишење појединих права и почасти у цркви; привремено искључење из црквене заједнице и коначно искључење. Може ли црква у основи да онемогући једног грађанина на брак у својој вери или иначе, зато, што је учинио црквену кривицу за коју је повукао казну? Црква је овим погазила основну одредбу из држ. Устава о браку, породици и деци. д) § 12 тач. 13 Правилника предвиђа као неуклоњиву сметњу доживотну забрану ступања у брак на основу самог закона или правоснажне пресуде. У Грађанском законику оваква сметња за закључење брака не постоји. У Правилнику је исто тако изрично нема сем ако овде не долазе већ предвиђени услови из тач. 8, 9 и 10 § 12 или из § 113 ст. II по коме једно лице не може да закључи нови брак, које је криво за своја раније два разведена брака. Других услова за ову брачну сметњу нисам нашао у Правилнику. Вероватно да ће ово питање црквено судска пракса да расветли, па ћемо се онда тим питањем накнадно позабавити. § 112 Правилника говори о црквеним кривицама из чл. 208 и казнама из чл. 210 цркв. Устава које се редовно изричу у пресуди по разводу брака, али ни један пропис није одредио шта треба да наступи у бракоразводној парници, па да се изрекне ова забрана. ад 2.) По одредбама § 33 тач. 1 и § 34 тач. 1 у вези §§ 1 и 3 Правил., неуклоњива је брачна сметња због недостатка облика, — склапање брака без учешћа православне цркве. Бракове склопљене пред грађанском влашћу т. зв. грађанске бракове, православна црква не признаје ни у ком случају и они су за њу по § 38 ништави бракови. Овакав се брак по § 39 може поништити: по службеној дужности на захтев црквеног судског тужиоца; по тражењу невиног лица из брака и по тражењу трећег заинтересованог лица ван брака. Према овом пропису Правилника прав. црква сада може по својој вољи да диспонира са свим актима државних закона који су прописали об.авезно закључење брака