Branič

Број 11

,Б Р А Н И Ч"

Страна 613

би се за десет столећа уназад газећи по основном принципу једнакости грађана пред законима. в) § 12 тач. 8 Правилника предвиђа за неуклоњиву брачну сметњу, ранија 4 брака једног лица док тач. 7 § 13 за уклоњиву сметњу узима ранија 3 брака т. ј. за четврти по диспензацији владике. Грађ. законик ову сметњу за брак није предвидео али је она постојала у књ. Крмчији па је и у пракси примењивана. Ова сметња браку у принципу је једна несоцијална и неправедна казна која погађа једно лице и без његове кривице. Ако је четврти брак у принципу дозвољен, онда због чега је уведена као уклоњива сметња кад је брак у суштини природе једно те исто. Какву ће промену у природи или прив. правним односима да изазове и колико ће вера у ствари бити погођена, ако једно лице у току свога живота правилно закључи један, два или пет бракова? Ако су сметње једном лицу ранија четири брака, онда ће оно за пети брак тражити излаз ван црквених прописа. Оно ће прићи или безверницима или којој другој цркви која ове сметње не познаје или пак тражити излаза у закључењу грађанског брака ако за исти испуњава формалне услове државних закона. Да ли ће држава пород из оваквог петог или шестог брака, уништити или ће тај подмладак штитити као и сваки други из црквом дозвољеног брака ? Да ли ће деца из петог брака једног лица, утицати на чистоћу људског рода или не? Друштво од таквог норода неће имати штете нити ће такав пород из своје средине уклањати. г) Тач. 10 § 12 Правилника као неуклоњиву брачну сметњу предвиђа коначно искључење из црквене заједнице. Ако би такво лице ипак закључило брак, онда је он по § 38 ништав са последицама из § 48 У случају да искључено лице буде поново враћено у црквену заједницу онда је брак по § 49 тач. 3 правоваљан. У случају да је брак закључен, па једно лице буде коначно искључено из црквене заједнице, онда је то услов за развод брака по § 107 Правилника. Овакву одредбу анатемисања непоћудних верника грађански законик не познаје као што је не познаје ни старо црквено законодавство. Овде се појављује и једно практично интересантно питање: Ако анатемисано лице не буде хтело да се врати православној цркви а не прими ни какву другу признату веру или пак прими законом непризнату веру или га не буде хтела да прими у своје крило ни једна призната вера у земљи, — шта ће бити са његовим основним правом на брак, јер не испуњава ни услове за закључење грађ. брака, одн. није у правној могућности да га закључи зато што њега нема на правном подручју где оно живи. Шта ће бити са децом и женом таквог лица ако она неће