Branič

©рој 11

„Б Р А Н И Ч"

Страна 621

циљ. Несумњиво је да данас има велики број болести које заиста чине несношљивим један брак и црква, имајући то у виду, донела је овај бракоразводни узрок. И ако је то црква оправдано учинила ипак није оправдала законитост свога Правилника, који се са тога гледишта, ипак не може да прихвати и прими. По § 103 Правилника бракоразводни је узрок и неизлечиво лудило једног брачног лица за време трајања брака с тим, да то лудило онемогућава сваку телесну и духовну везу са полуделим и доводи у животну опасност другог брачника. бвај бракоразводни узрок канонско право није примило као што га није примио ни грађ. законик. Лудило је узрок за уништај брака ако је постојало пре брака а друга страна то није знала. — § 93 тач. 3 грађ. зак. И у овом случају Св. Арх. Сабор погазио је пропис чл. 9 цркв. Устава па је за бракоразводни узрок узео разлог који није постојао ни у канонском ни у световном законодавству. ђ) Брак се разводи по § 105 услед моралне покварености једног брачног друга. Морална поквареност постоји, ако брачно лице: изврши противприродно полно дело; ако стално не врши брачну дужност из потпуне обести у току најмање 1 године; ако је осуђено за злочинство или преступ извршен после склапања брака и скопчан са трајним губитком часних права; ако намерно и стално злоставља или кињи свога брачног друга или у браку иначе показује такву моралну поквареност која према свим приликама случаја, чини животну заједницу потпуно неиздржљивом и то све само онда, ако се такво владање продужи за време од најмање 1 године. Ови бракоразводни узроци не постоје ни у држ. законима ни у канонском праву и ако су они са гледишта етике врло оправдани. И овом је приликом Сабор погазио пропис чл. 6 цркв. Устава па је на своју руку сачинио нове узроке за развод брака. е) Брак се разводи по § 107 услед отпадништва од православне вере. Брак се разводи кривицом брачног друга који отпадне од прав. вере т. ј. постане безверник, прими другу веру или вероисповест или пак буде коначно искљуљен из православне црквене заједнице. По § 116 забрањено је да православно лице склопи брак са лицем чији је ранији брак разведен због његовог отпадништва од прав. вере. Дакле, православно лице чији је брак разведен са овог узрока, апсолутно не би више могло склопити брак у прав. цркви ни под условима за мешовити брак. Ови услови за развод брака логична су последица црквеног учења, али да ли су хи разлози равнодушни и за државу. Држави не могу да