Branič

102

„Б Р А Н И Ч"

стицање права мсја произилазе из меничког преноса за индосатара. Овај стиче сва права жиратара. Наравно, да ли услов који је у преносу означен има каквог значаја за странке и по општем Грађдааком законику, то је одројено питање. Оио би се према случају имало цекити у засебном грађавсмом спору. Главно, за меницу и права из ње у меничнопра^ном смислу услов нема важности. Код п р и ј е м а, видели смо, акцепт мора бити такође безуслован. Свако отступање у акцепту равна се одбијању пријема. Но 3(31 разлику, услови стазљени у акцепту обавезују пријемника баш и у меничноправиом смислу. Но она не могу утицати на повериочева права моја он има из основе менице, како је то напред већ речено. Шта више ако је измењени акцепт по њега повољан он се њиме може и користити будући да акцептаит 1 о;стаје у обавези према садржини датог пријема. Откуда долази ова разлика? Условни пренос законодавац не дозвољава зато што не жели њиме да спречава правилан и брз промет ме,н.ице. Условом би несметаш циркулација менице заиста била доведена у питање. Док ако постоји условни — измењени акцепт, ималац не губи у ствари ништа, јер у накнаду аа одбијени пријем, има права иа регрес пре рока. На( та} мачин, меница иде једним већ унапред предвиђеним путем: уместо даганим темпом да се исплата изврши о< року, како је то> трасант свакако желео меница скреће са нормалног пута и бива презевтирана ма исплату трасанту пре рока. Све те етапе код менице: пријем, исплата о року, регреснн исплата пре или после рок,а унапред су законом предвиђеве. Регресна исплата било пре било по>с;ле рока појављује се само као мера накваде имаоцу менице, моји није добио захтевани а у меници предвиђени пријем или исплату. Осим топа!, уредав пријем је предвиђеа основном меницом. Чим пријем није онакав, какав је издањем менице предвиђен, он се равиа одбијеном акцепту а поверилац се обештећује регресом пре рока од трасанта. Док се пренос са условом појављује као нешто ;ново1 изван састојака менице. Такав догађај није могао бити предвиђен од трасанта и зато њега законодавац сматра као да >ое није ни десио. Али, пошто ое је трасат ипак на меници потписао и гтримио' на тај начин извесну обавезу, заководавац га чини обавезним у обиму дате од њега изјаве. Таква пак обавеза може послужити трасанту, који га је снабдео покрићем, да се од акцептаита наплати за извршену исплату по^ регресном захтеву пре рока!. И у једиом и у другом случају меница иде својим током ка циљу: исплати. Само- што код условног пријема иде кривом путањо(м и враћа се на полазву тачку где се повериоцу код, трасанта извршује исплата. Док код условног превоса, сам законодавац учинио' је да се аутоматски уклања стављееа брана (услов у преносу) и меница путем преноса иде из руке у руку, вршећи на тај вачин улогу заменика новца и средства за кредит док у томе ром не стипне када се има извршити редовна исплапга. 2) П р е н о с не може бити делимичав као што је делимичан акцепт дозвољен. Такав пренос је по самом занону виштаван. Док делимичан пријем чиии трасата односно акцептанта