Branič

110

,Б Р А Н И Ч*

Тихомир Васиљевић, судија Окружног суда у Сарајеву УСЛОВНА ОСУДА II ВОШО КРИВИЧНО ЗАКОИОДАВСТВО Пре нешто више од 40 година условМа осуда је почела да продире у позитивно законодавство. Већ ту на самом 1 почетку поставило се питање: треба ли ову установу увести и у војно кривично законодавство. Против њеног завођења у овој материји истицани су к.ао главни разлози:1.)Да ће она примењена у војсци штет н о д е л о в а т и н а дисциплину. Овај разлог, на први поглед умесан, појављује се у сасвим другој светлости када се свестрано претресе и критички оцени. Тада се јасно види да је опасност за дисциплину, само усмбражеш. опасност и да баш интереси војске ову меру захтевају. Не треба на име заборавити: а.) Да војна кривкчна дела суде по правилу војјни судови. У војпим судовима седе војници. Претпоставка је да ће они умети да цене када, се условна осуда може дати без опасности за дисциплину, а таквих случајева има. б.) Ако дисциплина захтева да се казна у извесним случајевима одмах изврши, извршење је могуће и поред условке осуде, јер она није облигатна. Штете дакле нема. Напротив, од њеног завођења има користи. Постоји врло много дела која војна лица почине из лакомислености. Војни судови су ту толико убеђегаи у моралну вредаост криваца, да их, када су у питању официри, осуђују скоро на силу на казие које су испод минимума који поелачи губитак чина, или их просто ослобађају. Због тога се не може рећи да условној осуди у војсци ни.је место. На против, Фери налази да је због наведеиог њено! место баш по превасходству ту. 1 ) Далеко од тога да компромитује дисциплину условна ће осуда имати боње дејство него казна која је увек строга а често силом прилика мало у сразмери за делом"). в.) Дисциплина би једино могла да трпи када би се условна осуда давала за дисциплинске казне, а она се за њих не даје. 3 ) г.) И без условне осуде војна законодавства познају врло сличне мере, често пута и мере чији је обим знатно шири од обима условне осуде. Тако наш војни кр. законик (§ 16) даје суду могућност да за војно кривично дело, без обзира да ли за исто одговара војно или невојно лице и да ли суди војни или редовни суд, потпуно ослободи од казне када нађе да је учинилац дело извршио „у уверењу да то изискује или налаже каква службена или ратна потреба или под тжвим околностима и из таквих побуда које су у стању да га у моралном погледу оправдају", без обзира на тежину дела. Исто тако и у §-у 17 предвиђа за војна кривична дела једно нарочито ублажење казне по слободној оцени и ослобођење код особито лаких случајева у прилично широком обиму, а § 330 в. крив. пост. предвиђа да се у време мобилног и ратног стања ка-

х ) Регп: босЈо1о§1е сг1шјпе11е р. 613 еп по!е. 2 ) Ј^осагА: Соштеп1а1ге <1е 1а 1 ој с!и 26 тагз 1891, р. 63. 3 ) Регтт: Ое са гепте соп(1Шопе11е <3ез рејпез р. 186—188.