Branič

120

.БРАНИЧ'

за еидажење ваде, захтевајући тако сваке годиие скупа чишћења 13 ). ђ) Према томе што се тиче услова који се одно,се на ствари, члан 1384, према јуриспрудвнцији периода кога испитујемО', везује претпоставку кривице за све ствари, без икаквог разлИковања сем оиога између ствари које су и које нису под непосредном управом човековом. И само ак)о се ствар налази под његовом непосредном управом као што је случај на пр. са аутомобилом или бициклом, ие примењује се члаи 1384 већ 1382. II. Питање докааа. 1) Пратпоставка кривице. — Период који испитујемо је јасан у овој ствари, која га карактеризујје: претпоставка кривице лежи на чувару. 2) Међутим, да би ова претпоставка имала важности тужи л ац ипак м о р а д о к а з ати: а) да се он налази у усло!вима претпоставке, т.ј. он мора утврдити: (1) материјалнн факат несрећног случаја и (2) штету и б) да је тужени ч у в а р. 3) Противдоказ. — У прелазном периоду, који се налази између класичног периода (примева чл. 1382) и овога кога ми испитујемо. претпоставка која лежи на чувару није баш тако чвр-ста, Да она падне са њега, чувару би било доста да докаже да он лично није учИнио никакву грешку, т.ј. да је он посветио сву потребну опрезност да 1 штету избегне. Еволуција у нашем периоду је се састојала у кристализирању да претпоставка кривице може пасти само са доказом: (1) случаја (1е саз Гог1иИ) или више силе (1а Гогсе тајеиге); (2) кривицом жртве и (3) кривицом трећега. Ми се нећемо задржавати на последња два противдоказа. Они су по себи јасни и наш период нема ничега интересантноса у томе погледу. Међутим то иије Случај са првим противдоказом, који је, у осталом, најмешћи у пракси. Код њега у нашем периоду могу се разликовати две етапе. а) П р в а е т а п а, до пресуде Жалбеног оделења Касацио!нога суда (1а Сћашђге с!е гесјиеИеб) од 29 априла 1913 године. 14 ) У овој етапи, да би се о1борила претпоставка члана 1384 довол>но је утврдити да је узрок несрећног случаја о- с т а о непознат. Непознат узрок је исто што и случ а ј. Тако на пр., пресуда, која се односи на беочуг лавдца којји се прекинуо!, се изражава на следећи начин: „Како је немогуће одредити узрок једнога догађаја, за кога не зависм од тужиоца н:и да предвиди ни да избегне; како пресуда, с правом, сматра да је тужени, утврђујући тако случај, оборио, са проти; доказом, претпоставку кривице, која произлази из тога, у смислу члана 1384, што је имао да чувању, преко свога потчињенога (1а ргерозе), 18 ) В Пресуду суда у Лиможу (ито^еб) од 20 јуна 1921 год., у збирци паИаг за 1922 год., други део, стр. 49, са примедбом г. Анриа Лалуа (Непп 1*а1ои). ") В. Збирку Оа.!аг за 1913 год., први део, стр. 427, сг извештајем саветника Михаила Жафара (Мјсће! ЈаНагЈ).