Branič

СУДСКА ПРАКСА

123

СУДСКА ПРАКСА Поверилац закуиодавца има права на дирекшну тужбу иротиву закуаца, који ио решењу о забрани није иоложио дугујућу закуанину. Одлука опшше седнице Касационог суда. Тужиља А. навела је, да јој по поравнању, потврђеном од стране трговачког суда, дугује М. 100.000 дин. За обавезу овога дуга решењем Среског суда одобрена је забрана на примање дужника, које овај има у виду кирије од закупаца своје зграде. Између осталих закупаца држи под закуп један локал тужени Ј., иоји је престао да полаже закупну цену тако да јој дугује 8.000 дин. рачунајући кирију за пет месеци. Зато га тужи и моли суд да га осуди на плаћање горње суме. Тужени Ј. навео је, да је после тужилачке забране на примање њена дужника М. дошла забрана на њено примање за обезбеду њеног дуговања повериоцу Општем осигуравајућем друштву Ј., па му је тим решењем наложено да узабрањену кирију ником не издаје до даље наредбе суда. Окружни суд за град Београд пресудом од 21-111-1934. год. По — 1447 осудио је туженог на плаћање горње суме. Приговор пак туженог да кирију није полагао због нове забране суд је нашао да је неоправдан, пошто је у том случају тужени могао полагати кирију извршној власти а он то није учинио. Апелациони суд је преиначио пресуду првог суда и тужиљу одбио од тражења, нашавши да тужиља није ни у каквом односу са туженим, да би он био дужан да плати тражену суму, јер је тужени по решењу Среског суда имао да полаже узабрањену кирију одређеном стараоцу а не њој. Тек кад би тужиља имала према туженом титулус онакав какав према њој има њен дужник М. имала би тужиља, по нахођењу апелационог суда легитимитет за подизање тужбе према туженом за дужну кирију. Касациони суд примедбама свог II одељења од 29. октобра 1934. год. Рев. 1211 поништио је горњу пресуду Апелационог суда са следећих разлога: Погрешно Апелациони суд налази да тужиља према туженом нема титулуса онаквог, какав дужник М. има према туженом. Ово с тога, што се из приложеног поравнања у тужби види, да дужник М. признаје тужиљи дуг од 100.000 дин., за чију је обезбеду решењем Среског суда стављена забрана на кирију дужника М., коју од својих закупаца прима месечно за издате станове и локале, те је према томе утврђено, да спорно потраживање тужиљино од туженог Ј. потиче из њена права, које има, као обезбеђен поверилац од дужника М., па је самим тим утврђен и њен титулус. Али, како је на ово примање тужиљино од дужника Ј., према приложеном решењу Среског суда за град Београд доказано, да је стављена забрана за рачун осигуравајућег друштва, онда је дужник Ј. дужан, у место да полаже новац за рачун тужиље, да исти, као пазалогу тужиљиног повериоца осигуравајућег друштва — §§ 310. 312. и 313. грађ. зак. полаже у судски депозит до расправе питања о дугу између осигуравајућег друштва и тужиље. Апелациони суд није усвојио ове примедбе, већ је дао следеће противразлоге: „Апелациони суд налази, да према поменутом решењу тужиља није стекла право на тражбину непосредно и према туженом Ј., јер је по овоме решењу тужени Ј., као закупац дужника М. имао кирију од закупног локала да полаже само стараоцу у место дужнику М. као закуподавцу, те тиме остао у обавези према дужнику М. и није доспео ни у какав однос са тужиљом, пошто забраном није извршен пренос тражбине закуподавца М. од туженог Ј. на тужиљу, да би она имала какво право да судским путем тражи наплату од туженог, као дужника. Према поменутом решењу среског суда само дужник хМ. је њен обавезни дужник и само према њему има права да ову наплату тражи судским путем а не и према туженом Ј. Зато је апелациони суд нашао, да је тужиљино тражење неумесно и недоказано и одбио је од тражења". Касациони суд у својој општој седници од 11-ХП-1934. г. Рев. Бр. 1211. усвојио је примедбе свога оделења а ове противразлоге одбацио.

У већини случејева закупци, који по решењу о забрани треба да полажу узабрањену кирију стараоцу или извршној власти, не одговарају овој својој обавези. Овим њиховим поступком они наносе штету и дужнику и повериоцу, за чији је рачун стављена забрана. Дужнику у томе, што се његов дуг повериоцу за дуже време не исплати, услед чега се нагомилава камата а повериоцу, што не може раније да дође до свога уложеног новца. Ако дужник односно заку-