Branič
НЕКЕ НАПОМЕНЕ МЕНИЧНОГ ПРИЈЕМА И ПРЕНОСА (§§ 25 и 11 МЕН. ЗАК.) 99
нични дуг нема право на накнаду ниодкога. Право тражења исплате од акцептанта припада и самом трасаиту ,а;ко се он појави као1 имадац менице. Према томе, ако акцептант истиче, да није обавезан да плати менични дуг зато што није био снабдевен мсничним покрићем од трасанта, онДа такав његов приговор нема значаја по 1 његову меничноправну обавезу. Тај приговор може да исггиче једино према траоаЈНту. Наравно, на њему лежи терет да то и докаже. Да пређемо сада на предмет који нас интересује: О безу-словности мен ичног пријема. Акцептом менице трааат прима на себе обавезу, да о року, који је на меници означен, исплати тачно опредељену суму новаца сваком уредном имаоцу менице. Законодавац зактева, да пријем буде безуслован. То значи, никакво отступање од садржине основне менице не може бити. Другим речима;, имаоцу менице трасант а са њиме и сви жиранти ако их им ј а, јемче да ће меница од стране трасата бити примљена, од|но1сно исплаћен1а о року који је на меници назначен а у опредељеној суми новаца. Једино законом дозвољено^ одступање код пријема је у толико, што трасат може меницу акцептирати и за један део меничне своте. Но у! том случају, поверилац може одмах и пре рока тражити исплату од регресних меничних дужника за непримљени део меничне суме. Трасат дакле може поднету му меницу примити или одбити; акцептирати је за један део опредељене суме и за ову суму примити на себе обавезе главног меничног дужника. 1 ) Но изван овога он не може мењати одредбе основне менице. Није властан постављати никакав услов од кота. би зависила његова обавеза плаћања о року. Ако трасат отступи од основне менице, онда се такво отступање у пријему равна одбијању акцепта. Значи, ималац треба да подигне протест због непријема и на основу њега стиче право на регрвсну тужбу пре рока противу трасанта и осталих меничних дужника ако их има. Али акцептант је обавезан према садржини сво^га пријема. То значи, ималац менице, отступањем акцептанта од основне менице стшао је права на регресни захтев према трасанту, али акцептант остаје у обавези према садржини датог пријема трасанту или жир^анту који је искупио< меницу. Да наведемо примера ради, неколико! отступања у акцепту од основне менице или састојака менице, како то законодавац вели: 1 — Менична свота је на 5000 димара. Трасат делимично прими поднету му меницу. На пример, за 3000 динара. Такав делимичан пријам је по закону доввољен. То јеот, трасат постаје т лавни менични дужник за суму од 3000 динара а поверилац има права на регресни захтев пре рока од трасанта и жираната. НаЈ ) Трасат може захтевати да му се меница поднесе још једанпут сутра дан росле првог подношења. У случају одбијања овог захтева од стране повериоца, трасат може тражити да се то одбијање констатује у протесту због непријема, ради евентуалног оправдања пред трасантом. Но то је отступање чисто формално и појављује се пре пријема.