Branič

МОЖЕ ЛИ СУПРУГ КОЈИ ЈЕ НАПУСТИО ХРИШЋАНСКУ ВЕРУ и т. д. 159

из Тражбенога Права, закуподавац (који нема још, по ушвору, права на) отказ закупа а који хоће ипак да крене закупца из закупљенога добра, продаће ово и закуп тада престаје и пре истека рока: код нас; (|Соп1ха1 § 571. Нем. Грађ. Зак.) КаиГ ђг1сћ1; .МЈе1:е (осим она два случаја предвиђена у §-у 704. Грађ. Зак.). Истина, закуподавац одговара тада зажупцу за евентуалну штету али то ће бити само једна теориска нзкнада, ако је закуподавац инсолвентан. Или, припадник и припадница Србије Православне Вере не желе да се венчају у Цркви и тога ради отпутују, рецимо у Швајцарску, и тамо, где је брак световни, венчају се грађански: тај брак је, бар по' јуриспруденцији Београдскога Какацианога Суда (одлука Опште Седнице од 24. Јуна, 1930. год, Бр. 8440.), пуноважан у Србији. 4 ) Дакле, ако би се, на вршење права, применила теорија 1П ГгаигЈет 1е^'Ј8 а^еге, то би одвело, и у пракси, резултатима врло неповољнима по садашњи приватно-правни систем и по сигурност прав.них послова. То би отворило врата једној тако широкој судиској произвољности и самовољи да би субјективно приватно право изгубило врло много од свога правога карактера и од свога данашњега Социалнога значаја. И зато, у нашем случају, има се, мислим, овако резоновати: сваком супругу припада, на о,с1нову чл, 11. Устава, право да промени веру и употреби тога његовога права не може се стати на пут по том основу што би он хтео тиме, можда, да изигра закон о равводу браиа (баш и када би се знало да супруг има такву намеру) нити се уопште сме улазити у такво испитивање (јер би то иначе значило! повреду његове слободе вере и савести зајамчене му Уставом). Преласком, пак, у нехришћанску веру ствара се једна нова ситуација, та: да сада 1 имамо брак између хришћанина и нехришћанина и иста ситуација има да се расправи онакјо! како је то закон нредвидео. А како јс то 1 закон предвидео? Да је такав брак противан шз со^епз-у због чега има да се раст\фи, што би била дужност и саме власти, поименице онда када то растурање не би тражили супрузи (претноставка је да супруг који је прешао у нехришћаНску веру није то учинио' у сврси да добије развод брака) или које треће правно заинтересовано лице. Само амо би се узело да брак између хришћанина и нехришћамина ннје повреда јиз со^епз-а у случају да је та чињеница наступила тек после закључења брака, могла би се усвојити. сомуци.ја да би брак тада имао право развести једино супруг који је остао у Хришћанској Вери. Али, ја не видим равлога да се једна иста чињеница, брак између хришћанина и нехришћанина, час сматра као повреда 1из со^епз-а (ако је то постојало још у времену венчања) а час не (ако је то^ наступилО' после венчања). Ако де брак склопљен између лица од којих је једно хришћанин а друго нехришћанин противан јавном поретку, а он то јесте с погледом на §§-е 69. и), 79. и 93. А) 8. Грађ. Зак., онда ће исгто тако бити и када се то појави пооле закључења брака. 5 )

4 ) В. у овом смислу и А. \УеЈ55, Мапие1 с!в ОгоН ШетаИопа1 рпуе, 8-Јеше • есЈШоп, 1920., р. 384.

5 ) Да и по нашем Грађ. Законику постоји правило о забрани 1П {гаидеш 1е§!5 а§еге, то се види , вели Г. Аранђеловић, и из §-а ЗОЗ.а. тога Законика који