Branič

158

.БРАНИЧ"

цима, дакде, приватно право је апсолутно само што 1 је поље те апсолупности сада мање (в. § 1305. Аустр. Грађ. Зак., Нов. III.,, § 155.). А тамо где би као било „злоупотребе права", т. ј. у оном одсеченом делу субјективних овлашћења, ту сада нема никаквога права. Исто ово има да се примени и на теорију изигравања закона. Код употребе (вршења) права, пита се само то да ли је подмет права био у границама свога права па, ако јесте, његово делање је законито без обзира на то да ли он, можда, није при том учинио акат т.зв, изигравања закона. Евентуално „изигравање закона" улази, овде, у појам вршења права: да ли ће и какО' подмет права. употребити своје овлашћење (ВеЈи^шз), то је зависно једино и потпуно од његове воље: главио 1 је да он није изишао из круга. св'Ога овлашћења. Дакле, онаад исто као што је, код приватних права, појам злоупотребе права соМгас1к±1о јп асПес!о, исто то вреди, М01Д тих права, и за појам изигравања закона. Рећи појединцу: Вама се призшје то и то п р а в о (н.пр. право својиие), то јест ви сте власник, господар, од тога права (као што веле §§ 22., 211., 216. Срп. Грађ. Зак. и уопште законици буржоаскмх држава које су засноване на установи субјективиих приватних права) па, када подмет права почне да врши сво^е п р а в о, казати му: Ви сте злоупотребили своје право, Ви сте, употребљујући 1СВ!о је п р а в о, обишли (изиграли) закон, тО' би значило појединцима направити замку, бити према њима нелојалан. Ко би онда смео уопште да врши та и таква тобожња права? Зар то не би било слично са случајем судијс коме би закон дао слободу схватања и тум1ачења закона и кога би закои, пошто је судија учинио употоебу од те своје слободе, повукао на одговор зашто је закон овако а не онако разумео? И ко би се усудио да, под таквим уадавима, „слободн |0|" тумачи закон? Да наЕедем сада и који пример те да и на тај начин покажем како примена теорије 1п 1гаис1ет 1е§-1з а§еге не би могла допринети правној сигурности и правном развоју у области Приватнога Права. Један родитељ који, истина, нема заканскога разлога да искључи из нужнога дела наслеђа своје дете (§ 480. Грађ, Зак.) али који ипак не жели та му остави ни тај део утроши (теретним правним пословима, равуме се — јер то» не може покло« нима с погледом на своју намеру — односно' оштећењима других лица: § 800. Грађ. Зак.) целу своју имаовиНу: ои је ту изиграо закон (§§ 477. и 480. Грађ. Зак.) па опет сва његова делања производе евоје правно дејство*, нити би ту могле бити, н.пр., уништене продаје добара које је он извршио'. Или, родитељ има једно заковито дете коме би морао оставити бар половину своје заоставштине (§ 477. Грађ. Зак.); међутим, он то неће и за то позакони накнадним браком [§ 134. 2) Грађ. Зак.] извесно своје небрачно дете или усвоји туђе дете по првом начину (§ 137. Грађ. Зак.): и на тај начин, дакле, родитељ има могућности да обиђе § 480. Грађ. Зак. по коме он сме лишити, потпуно или делимично, своје дете законога (нуж1нога) дела само у случајима ту предвиђенима и та тако егзередацију детета постигне и изван §-а 480. Разуме се да ће, и поред тога, позакоњење и усвојење произвести свој учивак. Или ; .