Branič

184

,Б Р А Н И Ч"

теорију о деловањима лекара тврдећи, да се право деловања лекара базира на обичајеном праву, које толерира рад лекара с обзиром на циљеве њиховога делоиовања. 2 ) Цели низ теорија) покушао је да оправда лекарска деловања и право лекара задирати у људски организам, међу којима је т.зв. теорија позитивиог права до данас задржала доминантан положај. 3 ) Нас овде неће интересовати све те теорије него само практично решење тога питања по нашем кривичном закс]нику. Не може бити ^сумње о вдме, шта ће лекари да раде, када је позитивним законским прописима њихово деловање регулисано. Њима не преостаје друго дего се покоравати законским пропишма и по њима моступати. Умолико би дакле позитивни законски прописи ово питање регулисали моглО би се само још теориски раСправљати, да ли су законака решења целисходна и ваљана, да би се законодавцима) пружила прилика да при донјошењу нових законских прониса искористе нове резултате науке и узаконе их у својим кривичним замоМицима. Наш кривичшви законик донео- је извесне прописе о лекарским деловањима, али камо је круг делозања лекара веома велик и та деловања разноврсиа, то нас већ сама та чињеница доводи у сумњу, да је наш кривични законик у оно неколико својих прописа могао> сва та питања регулисати. А што је најважније и сами ти прописи тумаче се од стране еаших истамнутих моментатора кривичног замонима на разне начине и по њима се види, да траже многа разјашњења. Непротивправност лекарских деловања може се дедуцирати из § 23. кр. зак., који је у закон ушао у последњој редакцији. 4 ) Сами зако1нски пропис није донет првевствено ради лекара и њихоеог деловања, али ослањајући се на њега можемо рећи, да су наши законодавци — хтели они то> или не хтели у ствари усвојили но овоме питању теорију позивног права. Међутим ако непротивправност деловања лекара дедуцирамо из тога законског прописа, онда нам се одмах намеће гогтање, шта заправо сме лекар да предузима. КажемО' ли да лекар сме предузимати сва деловања која су са|ставни део његовог позива, онда нисмо добили никакво решење. Тако вршење стерилизације свакако би спадало у лекарски позив, а оно код нас није дозвољеао. Било би веома проблематично, да ли и вршење операција за подмлађивање и козметичке операције спадају у лекарски повив. Ако као критериум узмемо лечење, онет нисмо добили никаково решење, јер свакако не можемо рећи да једна козметичка опера-

2 ) Оррепћејт, Оаз агг1Исће КесћЈ ги кбгрегНсћеп ЕЈпдпНеп ап Кгапкеп ип(1 ОезипсЈеп, 1892. 3 ) Теорнју позивног права заступају најмаркантнији претставници немачких јуриста (Бернер, Лист, Биндинг, Маркел и др.). У нас је заступа Др. Јосип Шиловић. Судећи по њиховим коментарима исту теорију заступају Др. Чубински и Др. Доленц. Др. Т. Живановић заступа теорију пристанка. Познату Штосову теорију заступао је у нас Др. Е. Милер, бив. професор загребачког универзитета. Треба споменути да сви споменути аутори уносе у те теорије извесне своје модификације, али се у главном држе поменутих теорија. 4 ) § 23. к.з. гласи: Нема кривичног дела ако прописи јавног или приватног права искључују противправност делања.