Branič

ИЗЈЕДНАЧЕЊЕ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА

231

рење већ пронађенаг компромисног решења по коме се Друштво афирмира као н1ова јединка више врсте, еманципована од свију федералистичких иастојавања поједииих шггересних група. Швајдарсми је случај доказ да упоредна еволуција Друштва и Државе може да буде сајмо! резултаг једне дугогодишње напрегнуте колаборације Друштва и Државе. Ток унификације у Швајцарокој јасво показује .два главна стадија. Стадију доиошења Законика претходи:о1 је студиј духовног спремања без којега се наступ Хуберо!в не да ни замислити. Друштвена сарадња у! овом првом стадију трајала је пуних 20 година, док цео рад о;ко изједначења Грз. обухвата чак и период од 30 година! Друштвена колаборација у првом стадију швајцарског покрети за изједначење Грз. показује ее као развитак огромНих димензија кроз иоји је прошао швајцарски варод. Делатно^от чији је терет сносило Удружење правника, обухвата: прикупљање и објављивање 1 целокупног партикуларночг грађанског права ма које врсте; проуча1вање и попуњавање градива; упоређивање и изучавање законских прописа правних јединки као и њиховог обичајног права; публицитет побуда како појединаца т:ако и интересмих група; проучавање поднесених предлога и давање праваца за састав законских пројеката; састављање и објављивање пројеката; а упоредо са свим тИм радовима швајцарски су прааници извршили један претходни рад о иоме код нас још нема ни духа ни слуха: они су усшели да начшве систем швајцарског грађанског права! Понављамо: сви ти огромни радови сачињавају тек прилремни стадиј! за доношење новог јединственог Грз.! Намеће се питап.е оргаиизаторског значаја, наиме питање концентрисања припремних радова на једном; месту. Држава, државни органи, а нарочито ни једно од постојећих надлештава Врхо-вНа државне управе, ниоу кадри да добро обаве овај велики рад. За то нама је потребна ] е д н а средишња д р уштвена организација чија ће делатност бити под најширом контролом јавности. Мишљења смо ,да је и Југаславији куциуо час да приступи установљавању једног аутономног Института за законодавне радове, а ако 1 меродавни мисле да }1ста ,новљење *Пе устанојве још Није могућно, ми би требало да, по угледу на Швајцарце, мислимо на оживљење Удружења југословенских правника коме ће бити циљ да послужи као центрум за припремне радлве око будућег изједаачења југословенпкот грађанског права. Без ангажовања једне средишње дјруштвене уставове за ко* лабарацију при изједначењу југословенског грађанског права, не треба ни МИ1СЛИТИ на могућност доношења! једног грађанског кодемса који не би био подвргнут ефемерним утицајима и мењању од стране наших законодавних чиннлаца као и њихових овлашћених и несвлашћених уредбодаваца. Међутим наш Законик грађанОког права треба да нам буде закоиодавно уједињење, једно р е м е к дело социјалног века, један сав р ш е н језични у з о р. Околност што је В а л т а з а р Б огишић као појединац дао! један! савршен заК10Н01давми рад, не противи се Машој тези, него ју чак и поткрепљује. Богишићу је