Branič

230

„Б Р А Н И Ч-

Мишљења смо да суштину ово^г тешког проблема најбоље објаскимо класичним примером који нам пружа Ш в а, ј ц а р с к а. Поцепанаст швајцарског права бил:а је од вајкада велика. После Француаке револуције у некојим је пределима важио СосЈе сМ1, док оу| се Кантови берноке групе решили за аусггријсксх право. КантоНи циришке групе, опет, имали су своу „Циришки замоник" који је био саставио чувени Блунчли (В1ип1зсћН). У току деветнаестог ввка број кантоналних кодификација постао> је још већи. Пранна ј|е поцепаноот постигла свој врхунац. Под утицајем Ватиканбког монцила дошло је 1874 гоДине до јединственог Б р ач н о г з а к о н а као и до 3 а к а н а о< матицама г р а ђ а нског стања. Покрет који је тражио изједна-чење целокупног грађанског материјалног права, дамле исти покрет који узима маха и код нас, отпочео! је тек године 1877, пошто се дошло> до убеђења да' разноликост права наноси велику штету нарочито трговачком и меничјно^м саобраћају. Год. 1881 довршено је јединствено! Обвезно^ право као и Савезни закон о личној п О' с ло1 в н о ј способности. Тек 1884 године Удруж е њ е правника отпочело је са припремама окО' издања швајцароког грађанског права које је до тада важило у поЈединим кантонима!. На овоад је оонову берноки професор Евген Хубер успео да у год. 1886 до 1893 вачини први систем швајцарског грађанског права. Већ године 1893 Правосудно ОЈдељење саставило је један пројекат општег швајцароког Грз. и позвало владе свију каниона да дају своја мишљења на израђени нацрт. Хубер је послата мишљења употребио при изради свог нацрта Грз. У годинама 1893 до 1897 дошло је до читавог низа пројеиата Грз. Међутим тек 1898 год. референдумом признато је Савезу право доношења јединственог шва|јцарског Грз. Сада је пут био слободан. На дан 28 маја 1904 године Савезни савет спровео! је Савезној скупштини посланицу као и Хуберов предлог Законика. Хубер је много утицао и на моначну редакцију. Може се с правом казати даје швајцарски Грз. од 10 д е ц е м б ]) а 1907 године Хуберово дело. Тако иато потиче од Хубера и Додатак са обавезним правом од 30 марта 1911 године. Из напред изложеног се могу видети поаедине фазе огромног рада око швајцарскот Грз. Треба| додати да је швајцарски Грз. међу најуспелијим кОдификацијама грађанскота права. Законик се одликује с1авременим ооцијалним, неримским духом, као и лепим народним језиком. Понекад је чак и рани.је кантонално! право остављено на снази као обичајно право. IV Паралела! наших прилика и прилика које су у Швајцарско 1 ] поотојале на измаку прошлог века, могла би нама послужити као полазна Тачка за читав низ важних закључака. Међутим у птстављеним границама можемо да укажемо само на шва .јцарски поступак као пример како модерна правна држава при стварању закона првсТ реда има да врши и функције социјалног органа. Право је функција живота, док је законодавац извршилац воље' онога Друштва које од Државе тражи оживотбо-