Branič

ОСНОВ ПРАВА НАСЛЕЂА 239

и како свака правна институција има свој основ у самим чињеницама, у фактима, који је у једнам моменту намећу друштву као неизбежну, то и оправдање једне правне институције, њено зашто, имамо! тражити у тнм чињеницама, у животним односима, штси се опет, у правној науци изражава идејом општег интереса. Па како је институција наслеђа, онаква какву смо је изложили, један одблесак животјних односа, то се и њено' зашго, њан ојснов , њено оправдање, налази у тим животним односима који су је наметнули, моји је још увек намећу као један принцип чија садржина има да буде одређена у разним временима на адговарајући начин, т. ј. о|на1ко како ће она најбоље одговарати потребама друштва, општем интересу. Отуда би на прво пигање, питање основа самога права паслеђа као таквог, т. ј. као принципа, те према томе и саме установе наслеђа, одговор имао да гласи: животни односи (чињенице) који изазивају, детерминишу и елиминишу сваку правну институцију, који је исто тако и оправдавају дајући јој основ и разлог, намећу и оправдавају установу наслеђа, па према томе и наследног права. као- таквог, као једну од институција која је друштву корисна, разуме се само у облику и обиму у коме најбо!ље Ојдговара ивтересима друштва, т. ј. животним) односима. 26 ) При томе треба одзојити установу наслеђа од установа својине, породице, државе, С1а мојима она има многе везе, са којима она има заједнички извор и оправдање, али чија она није последица, већ се према њима налази у односу коордииације или чак и интеграције, мењајући се, истина!, скоро у: иати мак и у истом смислу као и гарње институције, али ово све као последица промене њиховог заједничког извора и оквова. Прво« питање, на које смо дали напред одговор, појављује се, у односу на друго^ питање које има да буде предмет* овога чланка, као претходно, управо оно се може поставити само онда ако од,говор на прво буде позитиван. Како смо ми заиста и дали позитиван одговор, т. ј. сматрамо д|а институција гааслеђа има свога реалног оправдања и да, дакле, одговара потребама:. и стању односа у друштву, питање основа монкретнот права, т. ј. овог или оног система девоиуције наслеђа који би имао да најбоље одговара потребама друштва), добија свој значај и потребу правилног одговора и решења, У томе, пак, по-гледу, т. ј. у погледу организације права наслеђа) потребно је руковОдити се иде.јом најбоље мопуђности задовољења интереШ друштва, гледајући да се сачувају добре стране институције наслеђа а да рђаве буду оггКлоњене. Отуда, се ово питање грана у три правца: 1° која лица треба да буду позвана као наследници; 2° постоји ли или би требало утврдити максималну границу вреднОсти наслеђа једнога лица; и 3° који су начини по) којима једно' лице може бити позвато на наслеђе. 1° Институција наслеђа се оснивала у најстарије доба на постојању једне заједнице којој, према томе, припадају сва добра

2 ђ О извесним другим објашњењима и оправдањима институције наслеђа, в. Луо1п РегИсћ: 1е МузНтте с1апз 1е ОгоН <1е зиссезвГоп, у Кеуие §епега!е би сЈгоЛ, 1925, р. 40—44; 105—101.