Branič

246

„Б Р А Н И Ч*

књига не говори и сувише је произвољно и нетачно. Законодавчева дужност вије и не може бити да поједине прописе истиче и тумачи. Он има да пропише закон, а питање шта је у поједином случају била намера и воља законодавчева то има да каже судска пракса и правна доктрина. Никако то не може чинити законодавац. Поред тога законодавац није зато имао ни потребе, јер не стоји разлог Касац. суда да Трговачки законик, регулишући питање застарелости трговачких књига не говори о застарелости тражбине. На против законодавац је у § 14. Трг. зак. изрично предвидео и ту застарелост прописујући, аа потраживања трговаца на основу трговачких књига према нетрговцима застаревају за годину дана... И ма да се § 14. Трг. законика налази у глави другој која говори о трг. књигама, па би било логично претпоставити да је у њој регулисана само застарелост трг. књига а не потраживања, ипак видимо да је законодавац друкчије поступио. Према томе по наведеном пропису ако су застареле трговачке књиге онда је застарело и само потраживање и тужба која би се имала одбити услед застарелости трговачких књига, била би одбијена услед застарелости тражбине. Јасно је, дакле, да законодавац није имао намеру, коју му у образложењу свога мишљења приписује Касац. суд, већ је позивањем у § 928. б. Грађ. зак. на §§ 14. и 15. Трг. зак. прописао да његовој примени има места само онда, ако се трговчева тражбина доказује трговачким књигама, а ако се поднесу други докази његовој примени не може бити места. То се најбоље види када се § 928.6. Грађ. зак. доведе у везу са §§ 14. до 16. Трг. зак., које смо у почетку цитирали. § 928. б. Грађ. зак. предвиђа за застарелост тужбе рок оа године дана. Овај исти рок за застарелост потраживања трговачких према нетрговцима као и трговачких књига предвиђа § 14. Трг. законика, док § 15. Трг. законика предвиђа, да ће трговац моћи поднети тужбу против нетрговца по истеку године дана за месец дана. Почетни термин код свих ових застарелости исти је, што значи да ће се застарелост у сваком случају навршити по протеку године дана односно тринајест месеци. Међутим § 16. Трг. законика као што знамо предвиђа, да ако трговац пропусти да у року од тринајест месеци поднесе тужбу суду наступа застарелост трговачких књига као доказног средства и да ће по истеку тога рока трговац истинитост своје тражбине другим средствима морати док^зивати. То другим речима значи да засгарелост тражбине, ако се трговац не позива на своје трговачке књиге, већ нуди друге доказе као и тужбе којом се иста остварује није ни наступила. Разликовање застарелости тужбе из § 928. б. Грађ. зак. од застарелости трговачких књига по §§ 14.—16. Трг. законика и схватање да су то две различите застарелости, из чега би Касац. суд хтео у прилог свог гледишта извести закључак, да застарелост из § 928. б. Грађ. зак. наступа у свима случајевима без обзира на доказна средства којим се тражење доказује а да се прописи §§ 14. — 16. Трг. законика односе само на застарелост трговачких књига, по нашем мишљењу такође је неумесно и нетачно. Још пре педесет и више година пок. Ст. Максимовић бавећи се у једном свом чланку овим питањем (Порота од 1880. год. стр. 164) тачно је приметио, да пропис § 928. б. Грађ. зак. у делу који се на ово питање односи и §§ 14.—16. Трг. зак. регулишу исту правну ситуацију и да се налазе у контрадикцији у погледу дужине рока предвиђеног за застарелост по једном и другом пропису. То другим речима значи да се и по Ст. Максимовићу пропис § 928. б. Грађ. зак. могао применити само у случају ако се трговачка тражбина доказује трговачким књигама у смислу §§ 14. и 15. Трг. законика. Па и пракса самог Касац. суда није увек стајала на гледишту које је заступљено у цитираној одлуци Опште седнице. Гледиште заступљено у пом. одлуци није ново за судску праксу. Као што је и наведено у закључку мишљења Касац. суда постоји једна одлука такође Опште седнице истог суда од 22. новембра 1899. год. Бр. 9565 у којој је по овојој ствари заузето исто становиште са готово истим разлозима. Разлог што се Касац. суд понова упуштао у расматрање овог питања а није одмах упутио Министарство Правде на своју ранију одлуку је свакако тај што се нижи судови па ни сама оделења Касац. суда нису ни пре ни после доношења ове одлуке држала гледишта у њој заступљеног, већ су у више махова доносила одлуке у којима је заступљено гледиште супротно наведеном гледишту Опште седнице Касац. суда. Тако према одлуци оделења Касац. суда од 28. априла 1894. год. Бр. 1883 примени § 928. б. Грађ. зак. има места само онда ако се трговачка тражбина оснива на трговачким књигама, пошто се пом. законски пропис позива на §§ 14. и 15, Трг. законика по којима трговачке књиге као полудоказ застаревају за годину дана, а кад се год потраживалац за