Branič

СУДСКА ПРАКСА

251

Позивање тужитељице на § 46 бр. 3 и 73 неосновано је. По § 46 бр. 3 V надлежност окр. судова спадају без обзира на вредност спорног предмета спорови који произлазе из међусобног одношаја брачних другова а не тичу се чисто имовинско правних захтева. У конкретном случају, овај се спор тиче баш .чисто имовинско правних захтева", те се надлежност има оцењивати по § 53 посл. од. као што је речено. Пропис пак § 73 каже за тужбе о имовинско прав. захтевима из брачног одношаја спојене с тужбом о растављању или разводу брака, док овде није тај случај, јер је овде тужба само о имовинско прав. захтеву те је овај навод тужитељице неоснован". Апелациони суд у Н. Саду поводом рекурса тужитељице, донео је под бр. Пл. 1535|5|34 24. септ. 1934. год. следећи Закључак „Да се рекурс уважи и нападнути закључак ук&не , те се првост. суд упућује да даље по закону поступи. Разлози Рекурсом се напада закључак са разлога: Што ово није чисто имовинско правни спор, већ спор из одношаја брачних другова, те је, без обзира на вредност, искључива надлежност окр. суда. Рекурс је уместан. По § 46 т. 4 гр. п. п. искључива је надледжност Окр. судова за све спорове, који настану из одношаја брачних другова. Изузимају се само чисто имовинско правна питања и питања између родитеља и деце. У овом случају: спор жене противу мужа за издржавање није чисто имов. прав. спор јер се не решава само о плаћању, него и о дужности издржавања, а то није чисто имовинско правно питање, већ питање из одношаја брачних другова. Сем тога, питање шта је чисто имовинско правно питање, објашњава § 97 гр. п. п. по коме само имовина, без ичега другог, чини чисто имовинско правно питање. Тражене рекурсне трошкове Суд није досудио, јер тужба туженоме није ни достављена нити је о спору обавештен, те му се не може приписати у кривњу што је овај досадањи поступак текао — § 153 гр. п. п." Милушин 3. Калезић судија окр. суда у Суботици, Ако иоступак за иринудно иоравнање ван сшечаја буде обусшављен и иад имовином дужника буде ошворен сшечај ирема §17 Уредбе о шар. за награде уирав. ирин. иор. ван сшечаја, уиравишељ сшечаја не може имаши иовласшицу на иовишење награде пом, у § 16 исше уредбе за његов рад у иосшуту за ирин. иор. ван сшечаја, када му се већ особено одм&рава награда за његов рад у сшечају. По свршеном уновчењу свеукупне имовине стец. масе фирме „А. Л. Ш." из Београда управитељ стечаја Д. Р. адв. из Београда актом Ст. 92|14|34 поднео је Трговачком суду захтев награде за његов рад у поступку за прин. пор. ван стечаја и у стечајном поступку тражећи да му стечајни судија укупно одмери 66.200.— динара на име награде. Ово своје тражење изложио је и базирао на основу §§ 4 ал. 1, 5, 15 и 16 уредбе о тар. за награде управ. ст. масе и прин. пор. ван стечаја. За овим је о горе поменутом захтеву управитеља у см. § 137 ал. 2 ст. зак. на записнику Ст. 92|11|34 г. саслушан-веровнички одбор. По том је стечајни судија донео своје решење Ст. 92|12|34 од 29 јуна 1934 г. којим је Д. Р. адв. овд. за његов рад као управитеља прин. пор. ван стечаја и као управитеља стечаја одмерио на име награде укупно суму од 27.479.— динара, са следећих разлога: ,1. У погледу захтева управитеља за рад у прин. пор. ван стечаја, По §17 уредбе о тар. за награде управитеља стечаја одн. управитеља прин. пор. ван стечаја, ако поступак за прин. пор. ван стечаја буде обустављен